Od sada na internetu
KONSULTANTI
Digestivna Hirurgija
Dr Zoran Ražnatović
Endokrina hirurgija
Vaskularna hirurgija
Dr Nenad Jakovljević
Kardiohirurgija
Neurohirurgija
Gastroenterologija
Urologija
Doc Dr Đorđe Nale
Preporučujemo knjige
Istorija hirurgije
Autori:
Petar V. Simić, Aleksandar P.Simić
Nađite nas na Facebook-u
| Centar za endokrinu hirurgiju KCS |
 |
 |
 |
|
Prof. dr Ivan Paunović- biografija CENTAR ZA ENDOKRINU HIRURGIJU KLINIČKOG CENTRA SRBIJE Centar za endokrinu hirurgiju, Kliničkog Centra Srbije je jedina hirurška ustanova u Srbiji, ali i na prostorima bivše Jugoslavije, koja se isključivo bavi hirurškim lečenjem benignih i malignih oboljenja štitaste, paraštitaste i nadbubrežne žlezde kao i hirurškim lečenjem oboljenja endokrinog pankreasa. Centar za endokrinu hirurgiju se nalazi na III spratu bivše II Hirurške klinike Medicinskog fakulteta u Beogradu, u kojoj su sada posle poslednje reorganizacije: Centar za endokrinu hirurgiju, Klinika za kardiohirurgiju, Klinika za vaskularnu hirurgiju, stacionarni deo Centra za pejs mejkere i dva odeljenje Klinike za kardiologiju (Slika 1.). Zgradu II Hirurške klinike 1897.godine sagradio je kralj Aleksandar Obrenović. Do 1962. godine tu je bila Ginekološka bolnica i porodilište, a od tada je u nju preseljena(iz paviljona, sada je na tom mestu zgrada Poliklinike Kliničkog Centra i još uvek nezavršena kula Kliničkog Centra) II hirurška klinika. II Hirurška klinika bila je najznačajnija hirurška ustanova u bivšoj Jugoslaviji, a najveći doprinos pored osnivača klinike Prof. dr Vojislava Stojanovića po mišljenju autora ovog teksta dao je Prof. dr Borislav Vujadinović (Slika 2.) koji je kao Direktor kliniku specijalizovao tako što je podsticao razvoj svih subspecijalizovanih grana hirurgije. Savremena kardiohirurgija, vaskularna hirurgija, kolorektalna hirurgija, hepatobilijarna hirurgija, endokrina hirurgija, hirurgija pejs mejkera i plastična i rekonstruktivna hirurgija su na Klinici dobile pun zamah za vreme Prof. dr Borislava Vujadinovića Ovakav pristup Prof.dr Borislava Vujadinovića dovodi 1974. godine do formiranja Službe za endokrinu hirurgiju u okviru II Hirurške Klinike i prve doktorske disertacije iz oblasti endokrine hirurgije u našoj zemlji, Prof. dr Radovana Jankovića 1982. godine, koji je ujedno bio i prvi načelnik službe. Formiranjem Kliničkog Centra Srbije od Službe za endokrinu hirurgiju nastaje Klinika za endokrinu hirurgiju u okviru Instituta za hirurgiju, a potom Centar za endokrinu hirurgiju u okviru Instituta za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma. Od 2002. godine načelnik Centra je Prof. dr Ivan Paunović. U Centru za endokrinu hirurgiju sada rade 4 hirurga, 2 anesteziologa, 2 klinička lekara, od toga četiri doktora nauka i jedan magistar nauka. Svoj nesebičan doprinos u nezi i lečenju bolesnika daje i 18 medicinskih sestara. Centar ima jednu operacionu salu i odeljenje sa 25 kreveta, a godišnje se u proseku operiše skoro 1000 pacijenata. Osim toga obavi se i preko 7.000 ambulantnih pregleda. Rezultati rada hirurga Centra za endokrinu hirurgiju značajno su doprineli razvoju savremene endokrine hirurgije u Srbiji, tako na primer:
Centar za endokrinu hiurgiju je i nastavna baza Medicinskog fakuteta na kojoj se izvodi redovna nastava iz 4 predmeta kao i poslediplomska nastava i specijalističke studije iz više oblasti. U Centru rade 3 vanredna profesora i jedan asistent koji su bili mentori više studentskih radova, magisterijuma, doktorata i užih specijalističkih radova odbranjenih na Medicinskom fakultetu u Beogrdu. Šef nastavne baze je Prof. dr Aleksandar Diklić. Osim stručnog i pedagoškog rada hirurzi u Centra za endokrinu hirurgiju Kliničkog centra Srbije se bave i naučnim radom. Saradnici su na projektima podržanim od strane Ministarstva za nauku Republike Srbije, a rezultate svoga rada prikazali su na brojnim satancima i kongresima u zemlji i inostranstvu i publikovali u uglednim stručnim domaćim i stranim časopisima(http://www.med.bg.ac.rs/, pogledati link Nastavnici, saradnici i ostali zaposleni). Prof.dr Ivan Paunović je prvi hirurg iz Srbije, a i sa prostora bivše Jugoslavije koji je postao aktivni član Svetskog udruženja endokrinih hirurga (IAES; http://www.iaes-endocrine-surgeons.com/index.shtml) 2003.godine.2004. godine u Pizi, Italija, Prof. dr Ivan Paunović, Prof. dr Aleksandar Diklić i Ass. dr Vladan Živaljević su prvi hirurzi iz Srbije koji su osnovali a samim tim postali aktivni članovi Evropskog udruženja endokrinih hirurga(ESES; http://www.eses.cc/).2009. godine u organizaciji Centra za endokrinu hirurgiju održan je izuzetno uspešan sastanak posvećen hirurgiji Gravesove bolesti sa direktnim prenosom operacija. Ovom sastanku prisustvovao je veliki broj hirurga iz Srbije kao i svih zemalja u okruženju (http://www.uehs.org.rs/). Centar za endokrinu hirurgiju je pre dve godine kompletno renoviran, napravljena je jedinica poluintenzivne nege, sve sobe su klimatizovane, sredjen je sanitarni čvor, ali ono što je još važnije je rekonstrukcija operacione sale gde je postavljen novi operacioni sto, aparat za anesteziju i monitoring sistem (Slika 3,4,5). Pre 15 godina Centar je kompjuterizovan, a od decembra 2008.godine. implementiran je novi naučni program CEH u sve segmente rada. Naučno-administrativni program CEH (skraćenica od Centar za endokrinu hirurgiju), nastao je kao rezultat saradnje hirurga Centra za endokrinu hirurgiju (Prof.dr Ivana Paunovića i Mr sci.dr Ksenije Krgović) i kompanije E-Smart Systems d.o.o. iz Beograda. Na Microsoft Worldwide Partner Conference jula 2009.godine u New Orleansu, SAD, program CEH, u prestižnoj kategoriji razvoja namenskih rešenja („The Custom Development Solutions, Smart Client Development Partner of the Year“), osvojio je drugo mesto u konkurenciji preko dve hiljade programa iz celog sveta. Na istoj konferenciji, u konkurenciji zemalja iz centralne i istočne Evrope CEH program osvojio je prvu nagradu, a ujedno je i jedino nagrađeno rešenje iz oblasti medicine. Budući razvoj endokrine hirurgije, a samim tim i Centra za endokrinu hirurgiju, svakako zavisi od razvoja fundamentalnih nauka, ali će kamen temeljac uspešnog hirurškog lečenja oboljenja endokrinih organa i dalje biti znanje i veština hirurga.
|
Unapred zahvalna
1.Rtg snimak vrata i grudnog koša
2.Da odredite vrednosti TSH,T3 i T4 hormona
Gravesova bolest se dokazuje odredjivanjem TSH receptor antitela, ukoliko je titar povišen, prvi način lečenj su lekovi
nije tačno.
pomozite mi
Duša se sigurno ne nalazi u štitastoj žlezdi. Vi verovatno uzimate posle operacije nadoknadu hormona štitaste žlezde, i činjenica da uzimate jednu tabletu dnevno ne čini Vas invalidom s obzirom da je hormon koji uzimate sintetisan, potpuno identičan ljudskom tako da vi nemate nikakva ograničenja u smislu ishrane, životnih navika itd.
Postoji zaista mnogo razloga zbog čega se nekome savetuje operacija štitaste žlezde, to ste verovatno prošitali na ovom sajtu.
Prof.dr Ivan Paunović
dijagnoza primarnog hiperparatiroidizma danas se postavlja relativno jednostavno i to odredjivanjem PTH hormona,kalcijuma i fosfora u krvi, kao i scintigrafijom parastitastih zlezdi. U vasem slucaju a imajuci u vidu cinjenicu da vas PTH hormon nije znacajno uvecan a da nemate povisene vednosti kalcijuma, malo je verovatno da imate primarni hiperparatiroidizam. Ovo oboljenje se ne moze dovesti u vezu sa hipofizom, a takodje nemate ni rak.
Prof.dr Ivan Paunovic
nivo pth je prvobitno bio 28,7 a nakon druge analize 17,6. Treba da uradim sintigrafiju paratiroidne zlijezde na VMA tek u aprilu. Kakve promjene su moguce na njoj i da li imam razloga za brigu, s obzirom da mi je nivo kalcijuma u krvi u granicama normale, ali mi je smanjena gustina kostiju, a nivo vitamina D je 59? postoji li mogucnost da je u pitanju maligno oboljenje, da li se problem moze dovesti u vezu sa hipofizom? Nijesam naisla na strucnu analizu dosadasnjih rezultata.
Unaprijed Hvala.
imam 38 godina, i slucajno mi je dijagnostikovan cvor na desnom lobusu stitne zlezde koloidnog karaktera. Na hormonskim analizama sve je u granicama normale uz povecan titar Anti TPO antitela (Hashimoto ) Uradjena je punkcija cvora i dobijen hemorgicni sadrzaj koji pregledom nije sadrzao dovoljan broj tireocita da bi se nalaz proglasio definitivan (ono sto se vidi je limfocitna infiltracija i mali broj tireocita normalne konzistencije.) Cvor je velicine 1 cm i takav stoji oko godinu dana benignih ultrazvucnih karakteristika (pravilan, okrugao bez infiltrativnog rasta) Pitanje : s obzirom na nedovoljnu preciznost biopsije, kada je optimalno ponovo je ponoviti i da li imam razloga za zabrinutost tj za hitnost. Unapred Hvala.