Tek svaka peta žena ide redovno na preglede kod ginekologa

BEOGRAD - Svaka peta žena u Srbiji ide na redovne preglede kod ginekologa. Većina odlazi samo kada ima tegobe ili kada se u neposrednoj okolini, porodici ili na radnom mestu, desi da neka od njihovih rođaka ili prijateljica otkrije da je bolesna. Nažalost, za pojedine tada biva prekasno za izlečenje. Kod nas se ova vrsta brige o sopstvenom zdravlju još nije ustalila, a mnoge žene ne znaju mnogo o raku grlića materice, po čijoj smo učestalosti neslavni rekorderi u Evropi.

 

Pregled kod ginekologa minimum jednom godišnje

Veliko istraživanje koje je obavio tim Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije pokazalo je da više od polovine (od oko 1.000) ispitanih žena nije bilo na ginekološkom pregledu tokom poslednje dve i više godina. Interesantno je da preglede zanemaruju i žene višeg stepena obrazovanja. Upitane za razloge neodlaska na pregled, 20 odsto žena odgovorilo je da nemaju probleme i da stoga ne treba da idu na pregled, 14,3 odsto je reklo da su lenje, 11 odsto žena tvrdi da su previše zaposlene da bi išle na pregled a 9,4 odsto je bilo uplašeno od susreta sa ginekologom.

 

Ovo za posledicu, kaže dr Vesna Kesić, rukovodilac Centra za prevenciju raka grlića materice, ima za to da se u Srbiji broj obolelih žena od raka grlića materice ne smanjuje još od 2002. godine, kada smo bili prvi po broju novootkrivenih slučajeva u Evropi. Osim toga, pregledi su dobri i za rano otkrivanje drugih raznih infekcija koje utiču na plodnost. Sve se ovo da lečiti, pa se čak i rak grlića materice može sprečiti redovnim pregledima i izlečiti ako se otkrije u ranoj fazi.

- Ne treba da se oslanjate na subjektivni osećaj da biste otišle kod lekara jer početni oblici konkretno raka grlića materice uopšte ne daju simptome, a kada se javi bol i krvarenje, obično već bude kasno - upozorava dr Kesić.

 

Zvanična medicinska statistika potvrđuje da je područje Borskog okruga zajedno sa Zaječarskim i Braničevskim, na prvom mestu u Evropi po obolevanju i smrtnosti od raka grlića materice, a šesto i u svetu.

Dok u zemljama Evropske unije iznosi tek četiri na 100.000 žena, u opštini Negotin dostiže i tri puta više, upozorava prim. dr Siniša Čelojević, načelnik Ginekološko-akušerskog odeljenja Zdravstvenog centra Negotin.

- Nažalost, u poslednjoj deceniji karcinom grlića materice je u porastu. I pored kontinuirane kampanje koju vodimo od 2002. godine, odziv žena na redovne sistematske preglede nije zadovoljavajući - ističe dr Čelojević.

 

U opštini Negotin od ove opake bolesti godišnje oboli od 10 do 20 žena i obolevaju sve mlađe žene. Po rečima dr Zvonka Pantića, ginekologa i upravnika bolnice borskog Zdravstvenog centra, redovno se upućuju pozivi ženama posredstvom gradskih i seoskih mesnih zajednica na osnovu njihovog spiska.

 

- Dosadašnja iskustva pokazuju da se blizu 70 odsto žena godišnje odazove pozivu i dođe na redovni ginekološki pregled. Čak i žene sa sela dolaze na osnovu poziva koji im se dostavljaju na kućnu adresu. Međutim, mali je procenat žena koje svake godine redovno dolaze na preglede. Ginekologa posećuju uglavnom osobe koje su pred menopauzom, dok mlađe žene dolaze na preglede tek kada primete da imaju nekih problema - rekao je dr Pantić.

Jedan od načina da se žene pokrenu jeste organizovani skrining, odnosno organizovano pozivanje na pregled. Predviđeno je da žena bude obaveštena o datumu i vremenu pregleda i da za to dobije slobodan dan sa posla. Pozivi će biti upućivani poštom prema adresama iz registra zdravstvenog osiguranja. Pritom se neće mimoići i neosigurane žene, pa će ovi spiskovi biti dopunjeni biračkim spiskovima opština. Pozivi će dolaziti iz Doma zdravlja sa teritorije na kojoj žena živi, a pregledi će biti besplatni.

 

Poražavajući rezultati istraživanja

 

Rezultati istraživanja „Beolab” laboratorije pokazuju da:

* Skoro polovina ispitanika nikada nije radila analize u vezi s očuvanjem reproduktivnog zdravlja, kao što su testiranje na hlamidiju, mikoplazmu, kandidu i HP virus

* 43 odsto onih koji su se makar jednom testirali radili su analize tek kada bi se problem pojavio

* Čak 40 odsto mladih smatra da su one nepotrebne, a više od trećine se plaši testiranja na hlamidiju, mikoplazmu, kandidu ili HP viruse

* Jedna petina ispitanika ne želi da preventivno radi analize u vezi sa očuvanjem reproduktivnog zdravlja jer ih odbija cena ovih testiranja

* Četiri odsto mladih Beograđana tvrdi da nema vremena za analize

 

Preuzeto sa sajta www.blic.rs