Polenska alergija

Kijavica, curenje iz nosa ili grebuckanje u grlu može biti posledica varljivog prolećnog sunca ili virusne infekcije. Međutim, ako ove simptome imate svake godine u istom periodu, postoji mogućnost da ste suočeni i sa znatno većim problemom – polenskom alergijom.

Tegobe su sezonskog karaktera i obično traju koliko i period cvetanja u prirodi. Upravo zbog toga mnogi čekaju da bolest prođe »sama od sebe«, ali ako se pravilno ne leči vremenom može postati i hroničan problem.

Šta je polenska alergija, kako se manifestuje i kako se leči – razgovarali smo sa dr Vesnom Tomić–Spirić, načelnikom Dijagnostičkog polikliničkog odeljenja u Kliničkom centru Srbije.

– Vegetacija prirode u proleće, listanje drveća, nicanje trave i cvetanje biljaka, mnogim osetljivim osobama donosi kijavicu, vodenkastu sekreciju iz nosa, slivanje sekreta niz grlo, imaju svrab nosa i suzenje očiju, što često ukazuje da pate od polenske alergije. Ona je, zapravo, posledica preosetljivosti organizma na »okidače« iz spoljašnje sredine, u ovom slučaju na polen – objašnjava poznati alergolog. Organizam ovih osoba reaguje povećanom produkcijom specifičnih antitela na spoljašnje alergene na koje, inače, većina ljudi uopšte ne reaguje. Reakcija može da zahvati kožu, sluzokožu, sluznicu gornjih ili donjih disajnih puteva, a vremenom može prerasti i u bronhijalnu astmu.

Simtomi bolesti mogu biti jači ili slabiji, što zavisi od osetljivosti organizma, ali i klime, podneblja, vlažnosti vazduha, pa čak i aero-zagađenja. Ma kako simptomi bili uverljivi, alergija se dokazuje kožnim prik-testovima, koji pouzdano mogu pokazati na šta je osoba osetljiva. Osim toga, ispituje se i nivo imunoglobulina E (IqE) u krvi, koji je obično povišen kod takvih osoba, jer se stalnim udisanjem alergena stvara i veća količina antitela, kao podrška odbrambenom sistemu organizma.

Najbolja terapija za polensku alergiju je kombinacija preventive i nekoliko vrsta lekova. Time se mogu uspešno kontrolisati tegobe i znatno ublažiti problemi tokom sezone cvetanja. Od lekova se najčešće prepisiju antihistaminici, koji sprečavaju ispoljavanje alergijske reakcije, ali je važna i preventiva. Najbolji lek je izbegavati kontakt sa polenom, pogotovu u kasnim popodnevnim ili večernjim satima, kada je najveća koncentracija u vazduhu. Osim toga, treba poznavati podneblje i mikro-sredinu u kojoj se živi, jer se često, recimo, dešava da najveći problem stvara neka lipa ili drugo drvo u dvorištu, a da toga nismo ni svesni.

 

 

Sindrom staklenog zvona

 

Dokazano je da su atopijske bolesti – alergija ili astma, češće kod dece koje su ređe obolevala od infekcije disajnih puteva u detinjstvu. S druge strane, deca koja su ranije krenula u kolektiv, što je obično doprinelo i međusobnoj razmeni infekcija, imaju češće, ali blaže infekcije gornjih disajnih puteva. Ove infekcije su, zapravo, »najzaslužnije« da vremenom sam organizam stekne imunitet, koji sprečava stvaranje histamina, osnovnog uzroka alergijskih reakcija. Dakle, želja pojedinih roditelja da im deca žive u skoro sterilnim uslovima, u praksi se ponekad pokaže i kao krajnje pogrešna.

Kada šta cveta

 

U svetu postoje polenske karte koje pokazuju koncentraciju polena u određenom vremenskom periodu u regionu, koje pomažu osetljivim osobama da se zaštite, odnosno da tada izbegavaju rizična mesta. Nažalost, ove karte kod nas ne postoje, mada postoji obećanje da će se uskoro pojaviti. Treba, međutim, znati da u rano proleće cveta drveće, u junu su aktivni poleni trava, a pred kraj leta pa sve do kasne jeseni razne vrste korove, među kojima je i koren ambrozije, koja izaziva i najjače alergijske reakcije. U tabeli dajemo pregled cvetanja pojedinih biljaka:

 

Mesec Biljka

 

Mart jova, leska

Mart-april brest, vrba, topola

April-maj jorgovan, platan, jasen, hrast, breza, hmelj

Maj-jun maslačak, repica

Jun-jul zova, raž, zob, pšenica, trava, ječam, lipa

Jul kukuruz, kopriva

Avgust ambrozija

 

Prevencija od najranijeg detinjstva

 

Program prevencije kreće od najranije dobi života deteta. Potrebno je da dete što duže doji, da u prvih šest meseci izbegava alergogenu hrane (koštunjavo voće, ribu..), ali i da ne dolazi do ranog kontakta sa alergenima. Dokazano je da veća koncentracija alergena u prvim mesecima života, kada imuni sistem još nije napravio balans u organizmu, po pravilu kasnije utiče i na

 

Najteže je noću

 

Osobe osetljive na polen najviše problema imaju tokom kasnog popodneva i noću, kada je koncentracija ovog alergena u vazduhu najveća. Na veću koncentraciju polena utiče i toplo, suvo i vetrovito vreme, a manja je kada je vreme vlažno i hladno. Najmanja je posle kiše, jer tada polen pada na samu površinu zemlje. Treba, međutim, naglasiti da je koncentracija polena najveća na visini od jednog metra, što znači da ga najviše udišu deca.

Časopis horizont

 

Polenska alergija

Kijavica, curenje iz nosa ili grebuckanje u grlu može biti posledica varljivog prolećnog sunca ili virusne infekcije. Međutim, ako ove simptome imate svake godine u istom periodu, postoji mogućnost da ste suočeni i sa znatno većim problemom – polenskom alergijom. Tegobe su sezonskog karaktera i obično traju koliko i period cvetanja u prirodi. Upravo zbog toga mnogi čekaju da bolest prođe »sama od sebe«, ali ako se pravilno ne leči vremenom može postati i hroničan problem.
Šta je polenska alergija, kako se manifestuje i kako se leči – razgovarali smo sa dr Vesnom Tomić–Spirić, načelnikom Dijagnostičkog polikliničkog odeljenja u Kliničkom centru Srbije.
– Vegetacija prirode u proleće, listanje drveća, nicanje trave i cvetanje biljaka, mnogim osetljivim osobama donosi kijavicu, vodenkastu sekreciju iz nosa, slivanje sekreta niz grlo, imaju svrab nosa i suzenje očiju, što često ukazuje da pate od polenske alergije. Ona je, zapravo, posledica preosetljivosti organizma na »okidače« iz spoljašnje sredine, u ovom slučaju na polen – objašnjava poznati alergolog. Organizam ovih osoba reaguje povećanom produkcijom specifičnih antitela na spoljašnje alergene na koje, inače, većina ljudi uopšte ne reaguje. Reakcija može da zahvati kožu, sluzokožu, sluznicu gornjih ili donjih disajnih puteva, a vremenom može prerasti i u bronhijalnu astmu.
Simtomi bolesti mogu biti jači ili slabiji, što zavisi od osetljivosti organizma, ali i klime, podneblja, vlažnosti vazduha, pa čak i aero-zagađenja. Ma kako simptomi bili uverljivi, alergija se dokazuje kožnim prik-testovima, koji pouzdano mogu pokazati na šta je osoba osetljiva. Osim toga, ispituje se i nivo imunoglobulina E (IqE) u krvi, koji je obično povišen kod takvih osoba, jer se stalnim udisanjem alergena stvara i veća količina antitela, kao podrška odbrambenom sistemu organizma.
Najbolja terapija za polensku alergiju je kombinacija preventive i nekoliko vrsta lekova. Time se mogu uspešno kontrolisati tegobe i znatno ublažiti problemi tokom sezone cvetanja. Od lekova se najčešće prepisiju antihistaminici, koji sprečavaju ispoljavanje alergijske reakcije, ali je važna i preventiva. Najbolji lek je izbegavati kontakt sa polenom, pogotovu u kasnim popodnevnim ili večernjim satima, kada je najveća koncentracija u vazduhu. Osim toga, treba poznavati podneblje i mikro-sredinu u kojoj se živi, jer se često, recimo, dešava da najveći problem stvara neka lipa ili drugo drvo u dvorištu, a da toga nismo ni svesni.

 

Sindrom staklenog zvona

Dokazano je da su atopijske bolesti – alergija ili astma, češće kod dece koje su ređe obolevala od infekcije disajnih puteva u detinjstvu. S druge strane, deca koja su ranije krenula u kolektiv, što je obično doprinelo i međusobnoj razmeni infekcija, imaju češće, ali blaže infekcije gornjih disajnih puteva. Ove infekcije su, zapravo, »najzaslužnije« da vremenom sam organizam stekne imunitet, koji sprečava stvaranje histamina, osnovnog uzroka alergijskih reakcija. Dakle, želja pojedinih roditelja da im deca žive u skoro sterilnim uslovima, u praksi se ponekad pokaže i kao krajnje pogrešna.

Kada šta cveta

U svetu postoje polenske karte koje pokazuju koncentraciju polena u određenom vremenskom periodu u regionu, koje pomažu osetljivim osobama da se zaštite, odnosno da tada izbegavaju rizična mesta. Nažalost, ove karte kod nas ne postoje, mada postoji obećanje da će se uskoro pojaviti. Treba, međutim, znati da u rano proleće cveta drveće, u junu su aktivni poleni trava, a pred kraj leta pa sve do kasne jeseni razne vrste korove, među kojima je i koren ambrozije, koja izaziva i najjače alergijske reakcije. U tabeli dajemo pregled cvetanja pojedinih biljaka:

Mesec Biljka

Mart                  jova, leska
Mart-april     brest, vrba, topola
April-maj       jorgovan, platan, jasen, hrast, breza, hmelj
Maj-jun           maslačak, repica
Jun-jul            zova, raž, zob, pšenica, trava, ječam, lipa
Jul                   kukuruz, kopriva
Avgust             ambrozija

Prevencija od najranijeg detinjstva

Program prevencije kreće od najranije dobi života deteta. Potrebno je da dete što duže doji, da u prvih šest meseci izbegava alergogenu hrane (koštunjavo voće, ribu..), ali i da ne dolazi do ranog kontakta sa alergenima. Dokazano je da veća koncentracija alergena u prvim mesecima života, kada imuni sistem još nije napravio balans u organizmu, po pravilu kasnije utiče i na

Najteže je noću

Osobe osetljive na polen najviše problema imaju tokom kasnog popodneva i noću, kada je koncentracija ovog alergena u vazduhu najveća. Na veću koncentraciju polena utiče i toplo, suvo i vetrovito vreme, a manja je kada je vreme vlažno i hladno. Najmanja je posle kiše, jer tada polen pada na samu površinu zemlje. Treba, međutim, naglasiti da je koncentracija polena najveća na visini od jednog metra, što znači da ga najviše udišu deca.