Dijagnoza karcinoma jajnika

Jajnik po svojoj lokalizaciji pripada maloj karlici i smešten je u jajničkoj jami, okružen drugim organima.

Simptomatologija koja prati oboljenje jajnika, može i ne mora biti udružena sa oboljenjem drugih organa- materica, jajovod, bešika, crevo tanko ili debelo, metastaza drugih organa, što je prioritetno cilj pri postavljanju dijagnoze.

Naime, kada postoji oboljenje jajnika na koje se sumnja, najpre je potrebno odvojiti da li promena koja se potvrdila pripada jajniku, te ukoliko pripada odvojiti da li su još neke strukture zahvaćene u okolini.

 

Polazi se od pretpostavke da je reč o malignom oboljenju. Pretpostavka se definitivno potvrđuje ili odbacuje dobijanjem histopatološkog nalaza oboljenja.

Tako se u dijagnostici nameću dve faze:

1.Preoperativna sa pretpostavkom i

2.Operativna sa histološkom potvrdom i određivanjem stadijuma bolesti. 

Početak dijagnostike predstavlja ginekološki pregled, koji može biti, a po nekima je poželjno da bude, udružen sa kombinovanim pregledom male karlice kroz vaginu i anus.

Ukoliko isti zbog prisustva tečnosti u trbuhu (ascites) nije moguće uraditi, poželjno je uraditi evakuaciju ascitesa i sadržaj poslati na citološki pregled.

Dalja dijagnostika u okviru rutinskog pregleda bi bila transvaginalni i transabdominalni ultrazvuk, koji po nekima treba kombinovati sa rektalnim ultrazvukom.

Na ovaj način se dobija dovoljno informacija o postojanju oboljenja.

Ukoliko je potrebno detaljnije se informisati o stepenu raširenosti oboljenja, pregled dopuniti kompjuterizovanom tomografijom (CT) i magnetnom rezonancom, kao i eventualno PET CT( POZITRONSKA EMISIONA TOMOGRAFIJA) pregledom.

Zbog mogućnosti širenja tumora jajnika na telo materice i obratno, kod pacijentkinja obolelih od karcinoma jajnika koje krvare, preporuka je uraditi i dijagnostičku kiretažu tela materice, kolposkopski pregled grlića i PA razmaz, a zatim histološki pregledan materijal uvrstiti u cilju dobijanja definitivne dijagnoze. Neretko se radi IHH- imunohistohemijsko ispitivanje materijala kada je reč o retkim, mešovitim i metastatskim formama oboljenja.

Operativno dobijeni materijal se histološki pregleda pri čemu se postavlja definitivna dijagnoza, a uz pomoć procene proširenosti oboljenja se određuje stadijum bolesti.

Radi procene proširenosti tumora, obavezan je rendgen snimak pluća koji se može dopuniti ciljanim CT pregledom grudnog koša.

Ukoliko na prethodno urađenim pregledima postoji sumnja na širenje procesa na okolne strukture, dodatno uraditi pregled bešike (cistoskopija), debelog (rektoskopija) i želuca (gastroskopija).

Standardne laboratorijske analize sa faktorima koagulacije spadaju u rutinu preoperativne pripreme.

U novije vreme se sve više razvija biohemijsko ispitivanje u cilju procene vrste promene. Prisutna je težnja da se razviju tumorski markeri koji bi eventualno doveli do tačne procene porekla promene na jajniku. Koriste se Ca 125, Alfa Feto Pr, CEA, Ca 19-9, Ca 72-4, LDH,Inhibin, HCG, HE 4, Roma index i drugi koji su u eksperimentalnoj fazi- kalikrein, OVX1....

Kod nas se najčešće koristi određivanje nivoa CA-125 u krvi, proteina koji je napravljen od strane ćelija tumora jajnika. CA-125 je poznat kao tumor marker, jer su njegovi nivoi obično veći kod žena sa karcinomom jajnika. Lekari prate promenu nivoa CA-125 tokom vremena. Merenje nivoa CA-125 se može koristiti i radi praćenja efikasnosti terapije. Visok nivo CA-125 ne znači uvek da imate karcinom jajnika, jer Ca 125 tumor marker nije strogo specifičan marker samo za oboljenja jajnika i samo za maligna oboljenja.

Savremena dijagnostika se bazira na korišćenju video opreme i fleksibilnih endoskopa sa transvaginalnim- kroz vaginu- i transtubarnim- kroz jajovod- pristupom u cilju histološke potvrde nakon biopsije, a nakon optičke vizualizacije promena, što spada u domen minimalne invazivne hirurgije.

Treba podvući da je cilj postaviti radnu dijagnozu preoperativno, a nakon operacije potvrditi histološki istu i pristupiti adekvatnoj proceni proširenosti oboljenja.

Svaki dalji tretman zavisi od uspešno urađenih prethodnih procedura koje ponekad nisu lake za sprovođenje.

Preuzeto sa sajta onkonet.rs/