Sumnja u vernost partnera

Zašto je važno da steknemo poverenje da ce nas draga osoba voleti i za 10 godina

Osecanja su pojave koje se zbivaju u nama i koje se zbog toga spolja ne mogu videti. Kada nekoga volimo, mi znamo da je naša ljubav istinita jer je osecamo, ali druga osoba ne može imati neposredno saznanje da je volimo. O tome da je volimo, osoba mora zakljuciti na osnovu posrednih signala: onoga što joj kažemo i kako se ponašamo.

Pa ni onda kada postoje svi ti posredni pokazatelji da postoji osecanje ljubavi osoba ne može biti sigurna da ljubav zaista postoji, zato što svi ti signali mogu biti lažni. Poznato je da se neko može dobro pretvarati da voli nekoga drugoga iako ga, u stvarnosti, ne voli.

 

Iz tih razloga ljubav i poverenje jesu povezani. Kada nam neko kaže da nas voli, mi mu verujemo da je tako, narocito ako nema nikakvih signala koji ukazuju da to nije tako. Kada drugome kažemo da ga volimo, ocekujemo da nam veruje da je to zaista tako.

Ali i onda kada smo potpuno sigurni da nas drugi voli, kada verujemo da to jeste zaista ljubav, ne znamo da li ce nas ta osoba voleti i u buducnosti. Da li ce nas voleti i za godinu dana, za pet ili petnaest godina? I zato je za odnos ljubavi koji postoji u sadašnjosti važno i to da verujemo da ce nas drugi voleti i u buducnosti. Poverenje u stabilnost i trajnost ljubavi druge osobe je veoma važno u svakom ljubavnom odnosu.

 

Koliko je ovo poverenje veoma važno osecanje vidimo u onim slucajevima u kojima jedan od partnera ne veruje, odnosno sumnja u ljubavnu vernost svog partnera. Tada se pojavljuje osecanje ljubomore koje snažno nagriza i destabilizuje sam temelj necijeg odnosa ljubavi. Ljubomorna osoba teško može razvijati i graditi odnos sa partnerom upravo zbog toga što se neprestano bavi samim temeljem ovog odnosa.

Isto tako i ona osoba koja veruje da je partner voli u sadašnjosti, ali koja se plaši da bi on uskoro mogao da prestane da je voli, živi u stalnoj strepnji. I ova osoba je preokupirana pitanjem opstanka svog odnosa ili braka, tako da se ni ona ne može posvetiti razvoju i izgradnji odnosa. Kao i ljubomorna osoba, i ova je stalno na pocetku.

Da bi ljudi mogli da zakljuce da ih neko zaista voli, moraju imati takvo iskustvo u svom ranijem životu. Tu na prvom mestu dolazi roditeljska ljubav kojom roditelji porucuju detetu da ono jeste vredno ljudsko bice koje zaslužuje ljubav. Važna su i rana ljubavna iskustva, narocito zaljubljivanja u periodu puberteta. Kada nekoga volimo, kada mu pokazujemo ljubav mi mu porucujemo da je ona ili on za nas vredno ljudsko bice. Zbog toga oni koji nisu dobili ljubav u detinjstvu mogu pogrešno misliti da je nisu dobili jer je nisu zaslužili. I zato je veoma važno pokazati našoj deci da ih volimo i prihvatamo.

preuzeto sa sajta Milivojevic.info

Napisao: Dr Zoran Milivojevic