Kako zaštiti našu štitastu žlezdu ? Odgovor je znanjem.

O oboljenjima štitaste žlezde stalno se govori i piše, međutim, i pored toga pacijenti u najvećem broju slučajeva ne razumeju prirodu oboljenja koje imaju i koji cilj endokrinolog ili endokrini hirurg žele postići lečenjem. Pokušao sam iz tog razloga da na najjednostavniji mogući način objasnim : šta je štitasta žlezda, koja je njena funkcija, koja se najznačajnija oboljenja ove žlezde i kako se leče.

Štitasta žlezda je najveći endokrini organ u odraslog čoveka, težina u zdrave osobe iznosi oko 17gr, nalazi se na prednjoj strani vrata ispod kože i mišića i pokriva prednje-bočni deo dušnika(traheja). Štitasta žlezda je bilobarni organ, čiji su desni i levi lobus(režanj) međusobno spojeni tkivnom trakom koja se naziva istmus(suženje). Ona ima oblik leptira, a njen naziv koji se upotrebljava u medicinskoj terminologiji - thyreos vodi poreklo iz starogrčkog jezika i znači štit. Jedina funkcija štitaste žlezde je da stvara tiroidne hormone koji utiču na skoro sva tkiva u našem organizmu tako što povećavaju aktivnost na ćelijskom nivou. Štitasta žlezda stvara dva hormona T3(trijodtironin) i T4(tiroksin). Ovi hormoni regulišu naš metabolizam : koliko kalorija ćemo sagoreti, koliko će nam toplo biti, koliko ćemo težiti. Drugim rečima štitasta žlezda “upravlja” našim metabolizmom. Takođe ovi hormoni imaju direktni uticaj na mnoge organe(npr.  srce-udara brže i jače pod njihovim dejstvom). Medicinske discipline koje se bave lečenjem oboljenja štitaste žlezde su endokrinologija i endokrina hirurgija.

Oboljenja štitaste žlezde mogu se podeliti na :

1. Oboljenja nastala zbog poremećaja funkcije štitaste žlezde(mnogo ili malo hormona)

2. Oboljenja nastala usled uvećanja štitaste žlezde i pritiska(kompresije) ovako uvećane žlezde na okolne organe i krvne sudove

3. Oboljenja zbog prisustva jednog(solitarnog) čvora(nodusa) u žlezdi koji ponekad može biti rak(karcinom) štitaste žlezde

4. Rak(karcinom) štitaste žlezde

Kod većine ovih oboljenja pacijent ima uvećanu štitastu žlezdu što se može lako zapaziti i nestručnim okom i ovo uvećanje štitaste žlezde u narodu se naziva gušavost a u medicini struma. Uvećana žlezda može biti zbog postojanja samo jednog čvora (Struma nodosa); više čvorova (Struma polynodosa) ili može biti ravnomerno uvećana (Struma diffusa). Reč struma je latinskog porekla i znači progutana žlezda.