Perut (dandruff, pityriasis sicca capitis) je jedan od čestih problema sa kojim se veliki deo populacije bar jednom susretne u toku života,a kao hroničan oblik je prisutan kod 2-5% ljudi. Po nekim autorima može se javiti u bilo koje doba života, češći je kod muškog pola i iako nema značajne posledice na zdravlje, mora se sagledati i dimenzija delovanja na psihički život svakog pojedinca.

Perut je nezapaljenska varijanta seboroičnog dermatitisa (dermatitis seborrhoica), hroničnog kožnog oboljenja, kod koga se, za razliku od peruti, vidi i crvenilo kao propratna pojava. Postoje brojne pretpostavke kako do samog oboljenja dolazi, a neki od faktora koji mogu doprineti njegovoj pojavi su: urođena sklonost, godine života(češće u 3. i 4. deceniji), previše masna koža,znojenje, loša higijena, pad imunog sistema, neke hronične bolesti, gljivična oboljenja kože, Parkinsonova bolest, stres a moguće i vremenske prilike.

Površni deo kože, koji ima zaštitnu ulogu, se u normalnim uslovima neprimetno ljušti svakih 28 dana. Zaštitnu ulogu ima i sebum, materija koja se sastoji od masti i koju luče sebacealne žlezd, rasporedjene oko folikula dlake u koži, najviše na kosmatom delu glave(kapilicijumu), čelu, licu i gornjem delu grudi,tzv. seboroičnim predelima. Pretpostavlja se da preterana količina sebuma (masna koža) predstavlja dobru podlogu za rast gljivice Pityrosporum ovale, koja se i inače nalazi na koži, ali u prevelikoj količini verovatno ima efekat na proces ljuštenja kože, koji postaje brži,a samim tim i vidljiv kao perut.

Perut se manifestuje pojavom masnih,žućkasto-beličastih ljuspica,koje spontano otpadaju sa površine glave pokrivene kosom, pa ih često prvo primetimo na ramenima i odeći. Mogu se pojaviti i u predelu obrva, čela, iza uha, spoljašnjem ušnom kanalu, licu, grudima, leđima mada tada teško možemo odvojiti pojam perut od samog seboroičnog dermatitisa. Pored ljuspica, može se javiti i svrab(pruritus) na pomenutim delovima, pa se dešava da ih ljudi sami odstranjuju, čime mogu nastati kruste kao i neka gljivična oboljenja ili bakterijske infekcije. Ako se javi i crvenilo, to je dokaz zapaljenske reakcije, tj. prisutnog seboroičnog dermatitisa.

Vazno je napomenuti da mnogi ljudi mešaju ovo oboljenje sa psorijazom (psoriasis vulgaris) kada se ona nadje u pomenutim predelima a obzirom da su promene koje vidimo veoma slične, često ih je teško i razlikovati.

Lečenje

Što se tiče lečenja, iako perut može da bude veoma uporan problem, koji se vremenom često vraća,danas postoje brojna sredstva koja omogućavaju dobru kontrolu i pravilnom primenom daju odlične rezultate. Naravno da i na ovom polju imamo brojne razlike u pristupu, ali većina metoda se bazira na lokalnoj primeni krema za kožu i šampona za kosu koji sadrže ketokonazol, klotrimazol, mikonazol ili neki drugi antigljivični preparat, zatim krema sa hidrokortizonom ( 1% ili 2,5%), inače lokalnim kortikosteroidom, šampona za kosu koji sadrže cink pirition, selenium sulfid ili derivate katrana. Moguća je i kratkotrajna upotreba gelova i losiona sa fluocinolon acetonidom (kortikosteroid) ali je preporučljivo da se pre upotrebe konsultujete sa vašim dermatologom, kao i kombinovana upotreba antimikotika (antigljivičnih lekova) i kortikosteroida.Treba reći i da se kod pojave naknadne infekcije (sekundarno) kod pomenutih promena, u terapiju uključuju i antibiotici,po preporuci lekara.

Dobrom i redovnom higijenom i pravilnom upotrebom pomenutih terapijskih sredstava moze se značajno redukovati učestalost ove veoma dosadne i estetski neprijatne pojave i samim tim unaprediti kvalitet života.