Jedna od metoda koja se koristi u fizioterapiji je akupresura. Akupresura je drevni kineski metod pritiskanja prstima i pružanja pomoći sebi i drugima. Sam naziv akupresura zapadnog je porekla, što u prevodu znači „ubadanje“, štipkanje i lupkanje prstima ili pomagalima u određene tačke (koje Kinezi nazivaju bunarčići) na telu.

Na taj način se, po kineskoj tradicionalnoj medicini, uspostavlja ravnoteža naše životne energije (Či) odnosno bioenergije. Kao krajnji rezultat ove metode je izlečenje ili saniranje određenih bolesti, odnosno tegoba. Tehnika akupresure po svom kvalitetu dolazi odmah posle akupunkture, sa razlikom da se u akupresuri koristi mnogo manje bunarčića (tačaka). Efekat terapije pritiskom je da unapredi vitalnu energiju i cirkulaciju krvi, da pročisti kanale (prolazi vitalne energije Či), da reguliše Yin i Yang i da ih drži u ravnoteži. Terapeut koji se bavi akupresurom mora imati jaku konstituciju i dobru veštinu pritiskanja, sabijanja, lupkanja i kuckanja tačaka ili stimulativnih linija.

PRITISKANJE – postoje tri vrste pokreta:

a)lagano savijanje članaka doručja (metacarpophalangeae), kada se kažiprst postavlja na dorzalnu stranu srednjeg prsta, a sa palcem se podupre srednji deo srednjeg prsta; ovaj pokret se najčešće koristi pri veštini teškog pritiskanja;

b)kažiprst i srednji prst su lagano stegnuti jedan uz drugi, palcem se podupire poslednja falanga kažiprsta, mali i domali prst su čvrsto zatvoreni; ovaj pokret se najčešće koristi za srednju ili laganu sredinu pritiskanja;

c)svi prsti su lagano savijeni, jagodica palca dodiruje jagodicu kažiprsta; krajevi prstiju moraju biti pod uglom od 60 – 90° prema površini tela pacijenta.

Za vreme primene pritiska, terapeut mora imati dovoljno snage i u ruci i u prstima. Elastičnost na prstima je takođe bitna. Težina pritiskanja se deli na lagane, srednje i teške tipove zavisno od usvojene jačine.

-lagano pritiskanje: šaka je centar pokreta dok su lakat i rame pridruženi; snaga upotrebljena u ovoj veštini je laka ali elastičnost i energija su bogate.

-srednje pritiskanje: akcija lakta je centar veštine (uglavnom snaga podlaktice); lakat je u polusavijenom ili savijenom položaju a rameni zglob je pridružen.

-teško pritiskanje: akcija ramena je centar (uglavnom snaga gornjeg dela ruke); ova veština je jaka sa jačinom od 60kg, a obično se primenjuje kod pacijenata mlađe dobi i jake telesne konstitucije.

SABIJANJE – za tehniku sabijanja potrebno je potpuno istegnuti palac (odvojiti ga od ostalih prstiju) i postaviti ga na mesto sabijanja, ili stegnuti šaku u pesnicu izuzev palca koji se oslanja na radijalnu stranu kažiprsta; palac se postalja pod oglom od 45 – 90° na mesto sabijanja; sabijanje se vrši u svim pravcima; u slučaju da se kraj palca miče gore, desno i levo to se zove „Metod sabijanja – mešanja“, ako se kraj palca vrti za vreme sabijanja, to se zove metod „sabijanje – uvrtanje“. Jačina sabijanja je vrlo jaka i ima funkcije sedativa, koji unapređuje cirkulaciju krvi, oslobađanje od bola, oslobađanje od mišićnog spazma.

ŠTIPANJE – ova tehnika se upotrebljava na korenu nokta ili zglobovima prstiju na rukama i nogama; za vreme štipanja slobodnom rukom terapeut pridržava pacijenta za ručni ili skočni zglob.

TAPŠANJE – je vrsta srednje stimulacije sa vibracijom i može se primeniti na bilo koju oblast; centar akcije je lakat, ručni zglob je u fiksiranom položaju ili se lagano pokreće, rameni zglob je pridružen; akcija tapšanja počinje posle dubokog disanja; tačka se tapše dlanom (kažiprst, srednji, domali i mali prst su blago savijeni, palac je u blizini drugog zgloba kažiprsta). Veština tapšanja može da unapredi cirkulaciju vitalne energije i krvi, čišćenje kanala, i da unapredi funkciju slezine, želuca i bubrega.

KUCKANJE – ova tehnika najčešće se izvodi vrhom prsta. Funkcije i postupci kuckanja su isti kao i pritiskanja ali je površina dejstva mnogo veća.

Tačke koje se koriste pri terapiji pritiskanjem su veoma brojne, među kojima neke tačke pripadaju akupukturnoj terapiji ali neke tačke stimulativne linije su specifične za ovu vrstu terapije. Postoje tri metode koje se koriste za određivanje tačaka. To su: proporcionalno merenje, merenje dužinom prsta i merenje označavanjem površine.

Glava i vrat broje 34 tačaka, gornji ektremiteti 29 tačaka, grudi i abdomen 14 tačaka, leđa 15 tačaka, donji ekstremiteti 51 tačku.

Preuzeto sa sajta www.fizioterapija.rs

Pripremila: mr sci. Marija Stanković

Korišćena literatura:“Akupresura praktični priručnik za lekare i fizioterapeute“-Jia Li-Hui,Jia Čao-Sjang