Bolesti vena se manifestuju venskim zastojem ili insuficijencijom koja može imati akutni ili hronični tok. Venska oboljenja se javljaju u svim podnebljima, u svim rasama I svim životnim dobima. Smatra se da se od 10 do 30% ukupne ljudske populacije leči od venskih oboljenja, a da su venska oboljenja prisutna prosečno kod 50% odrasle populacije.

Akutna venska oboljenja se karakterišu akutnim zastojem venskog protoka u pojedinim telesnim regijama i nastaju kao posledica flebotromboze dubokih vena i tromboflebitisa površinskih vena.

Pošto ćemo se u ovom tekstu više baviti hroničnim oboljenjima nećemo razvijati dalju priču o akutnim bolestima vena.

Hroničnu vensku insuficijenciju (HVI) možemo definisati kao disfunkciju venskog sistema uzrokovanu valvularnom inkompetencijom, koja može biti izolovana ili udružena sa venskom opstrukcijom. Može biti izazvana bilo poremećajima na površnom, perforatorskom ili na dubokom venskom sistemu, a osnovna karakteristika je povišenje krvnog pritiska u venama donjih ekstremiteta (venska hipertenzija). HVI može, ali ne mora biti udružena sa vidljivim varikozitetima. Oboljenje se manifestuje progresivnim hroničnim venskim zastojem, otocima i promenama na koži, kao što su pigmentacije, zadebljanje (lipodermarmatoskleroza). Terminalni stadijum HVI predstavlja pojava ulceracije.

Anatomija:

Venski sistem u nozi sastoji se od dubokih, površinskih i komunikantnih vena(preko kojih su povezani duboki i površinski venski sistem). Venski zalisci su vrlo značajna anatomska karakteristika vena. Zalisci dozvoljavaju kretanje krvi samo u jednom pravcu( od površnog ka dubokom venskom sistemu). Kada nastaju problemi? HVI može nastati primarno( urođena slabost venskog zida) i sekundarno( opstrukcija ili insuficijencija venskog sistema).

Šta su proširene vene?
Proširene vene su uvećane vene koje mogu da budu boje kože, tamno ljubičaste ili tamno plave boje. Često izgledaju kao užad, vijugave i kvrgave. Otekle su i razvijaju se iznad površine kože. Najčešće se pojavljuju na listovima nogu ili sa unutrašnje strane nogu. Najčešći simptomi su: pulsirajući bol, noge se brzo zamore, težina u nogama, oticanje nogu, osećaj ukočenosti u nogama i iritirajući osipi na koži u blizini proširenih vena.

Najteža komplikacija ovog oboljenja je Ulcus cruris venskog porekla.

Ulcus cruris je pojam koji označava postojanje ulceracije na potkolenici koja traje najkraće 6 nedelja, nastalu učinkom različitih etiopatogenetskih činilaca. Ulcus cruris venosum je venska ulceracija gde postoji lokalni nedostatak kože i potkožnog tkiva najčešće lokalizovan na medijalnoj strani potkolenice.

DIJAGNOSTIKA:

Osnove dijagnoze venskih variksa se utvrđuju već inspekcijom u uspravnom stavu bolesnika. Pažljivom palpacijom se može otkriti postojanje tromboznih (trombotičnih) masa unutar variksa, a auskultacijom se isključuje eventualno postojanje arterio-venskih spojeva (šantova). Za preciznu lokalizaciju i stepen oštećenja funkcije venskih zalistaka neophodno je koristiti funkcionalne probe (testove za otkrivanje slabosti površnih odnosno komunikantnih vena). Posebno je značajna primena EHO Doppler ultrazvuka, čime se značajno može smanjiti upotreba flebografije ili drugih invazivnih dijagnostičkih postupaka.

LEČENJE:

Sprovodi se primenom lokalne toalete, medikamentoznom terapijom, kompresivnom terapijom i hirurškim metodama.

Od medikamentozne terapije najčešće se koriste bioflavonoidi(Phlebodia^®), lekovi na bazi biljnog porekla koji pojačavaju mikrocirkulaciju, smanjuju brzinu kapilarne filtracije i edem, pojačavaju tonus vena, pojačavaju limfnu drenažu…

Kompresivna terapija i to velikog pritiska koristi se kod lečenja komplikacija HVI tj. predulceroznih stanja i ulkusa. Za zatvaranje postojeće rane na potkolenici najčešće se koristi graduisana elastična bandaža(Tubulcus^® ).

Hirurško lečenje treba da bude zasnovano na etiopatogenetskim mehanizmima, koji su doveli do HVI i venskih ulkusa.

I na kraju evo još nekoliko saveta kako da izbegnete stvaranje proširenih vena ili da ublažite simptome, ovo su saveti koji ne mogu zameniti lečenje ovog oboljenja.

- korigujte telesnu težinu;
- izbegavajte duže stajanje u mestu i sedenje sa prekrštenim ili nogama koje vise;
- kad god je moguće treba podići noge iznad nivoa srca;
- odeća i obuća treba da budu udobne i da ne stežu preterano;
- izbegavajte preterano zagrevanje i sunčanje;
- uveče tuširajte noge hladnom vodom ili završite tuširanje laganom masažom nogu pokretima nagore, prema srcu;
- dugotrajno sedenje ili stajanje prekidajte pauzama hodanja ili vežbanjem mišića nogu pomeranjem stopala gore-dole.

Napisao : Dr Ivan Stanković, Innotech