Za oštećenje krvnih sudova često smo sami krivi. Pušenje je najčešći riziko faktor koji se javlja kod osoba sa oboljenjem krvnih sudova

PROPADANjE krvnih sudova je neminovan proces koji prati starenje, ali često ga dodatno ubrzavamo lošim navikama: pušenjem, preteranom težinom, neaktivnošću, povišenim krvnim pritiskom i holesterolom „preko plafona“. Teško je reći koji od tih faktora najpogubnije deluje na naše krvne sudove, kaže za „Novosti“ prof. dr Lazar Davidović, vaskularni hirurg iz Instituta za kardiovaskuarne bolesti KCS.

- Najčešći riziko faktor kod osoba sa oboljenjem krvnih sudova je pušenje - dodaje on. - Ono predstavlja najčešći pojedinačni uzrok prevremene smrti na koji se može preventivno delovati. A povišenu vrednost „štetnog“ holestrola ima skoro polovina bolesnika sa oboljenjem krvnih sudova. Istovremeno, kod 35 odsto tih pacijenata i trigliceridi su preko gornje crte. Ako se izuzmu određene nasledne forme, povišene masnoće (holesterol i trigliceridi) su uglavnom posledica nepravilne ishrane, pri tome se pre svega neurednog ritma obroka u toku dana, a još više lošeg izbora namirnica.

POZITIVNI PRIMERI Zdravijim načinom života sva oboljenja vezana za krvne sudove u velikoj meri mogu da se spreče, a najbolji primer za to je Finska. Pre skoro tri decenije ova zemlji je imala drastičan porast broja bolesnika sa kardiovaskularnim bolestima. - Posle 25 godina sprovođenjem sveobuhvatnog multidisciplinarnog programa primarne prevencije koji je krenuo s državnog nivora, došlo se prvih, zaista dobrih rezultata - ističe dr Davidović. - To istovremeno pokazuje da prevencija i te kako ima smisla, ali da se na rezultate mora duže čekati.

S druge strane, povišen krvni pritisak je poput tempirane bombe u telu. Hipertoničari imaju sedam puta veći rizik od moždanog udara u čijoj osnovi je oboljenje krvnih sudova vrata, duplo veće šanse za oboljenja krvnih sudova na nogama, a 10 puta češće imaju oboljenja bubrežnih krvnih sudova!

Iako hipertenzija može da se spreči ili njen rast uspori smanjenjem telesne težine, pravilnom ishranom, smanjenim unosom alkohola, svakodnevnom fizičkom aktivnošću, čini se naše stanovništvo nema mnogo sluha za ova upozorenja lekara.

- Prema podacima Instituta za javno zdravnje „Dr Milan Jovanović Batut“, 36.7 procenata dece i 19.9 odsto odraslih nikada ne razmišlja o zdravlju pri izboru hrane, što ukazuje koliko je edukacija i promocije pravilne ishrane neophodna - naglašava prof. Davidović. - U poslednje vreme vlada epidemija gojaznosti kako kod dece, tako i odraslih.

S druge strane, način života savremenog čoveka je drastično smanjio fizičku aktivnost. Dve trećine odrasle populacije u zemljama Evropske unije je fizički nedovoljno aktivno. Prema „Batutovom“ istraživanju, fizička neaktivnost u Srbiji u 27.91 odsto slučajeva povezana sa šlogom.

PRVI KORACI Prošle godine je radna grupa republičkog Ministarstva zdravlja, čiji je član bio i profesor Lazar Davidović, donela „Nacionalni program prevencije i kontrole kardiovaskularnih bolesti u Republici Srbiji do 2020. godine“. Iako je taj dokument tek sada donet, veoma je značajan, imajući u vidu da pripadamo grupi zemalja s velikim porastom bolesti krvnih sudova.

- U poslednje vreme oboljenja krvnih sudova se sve češće dovode u vezu sa takozvanim „metaboličkim sindromom“ - objašnjava profesor Lazar Davidović. - Ovaj sindrom u sebe uključuje većinu prethodno pemenutih riziko faktora koji uzrokuju oboljenje krvnih sudova. Naime, komponente metaboličkog sindroma su: gojaznost, intolerancija glukoze, hipertenzija i dislipidemija.

Pre nekoliko meseci na Klinici za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju KCS, završena je studija čiji je cilj bio utvrđvanje učestalosti metaboličkog sindroma kod bolesnika sa aneurizmom trbušne aorte, oboljenjem karotidnih i perifernih arterija. Studija je pokazala veliku povezanost metaboličkog sindroma kod bolesnika sa ovim oboljenjem.

- Istovrmeno, naša studija je potvrdila da metabolički sindrom značajno povećava broj komplikacija uključujući i smrt, kod bolesnika kojima se operiše aneurizma trbušne aorte, suženje karotidne arterije, odnosno zapušenje perifernih arterija - naglašava naš sagovornik.

Ako se izuzmu neke vrste šećerne bolesti i poremećaja metabolizma masti, ogromna većina svih ostalih faktora koji dovode do oboljenja krvnih sudova su deo svakodnevnih loših životnih navika. To znači da je savremeni čovek u najvećoj meri sam odgovoran za oboljenja krvnih sudova koje ima.

Preuzeto sa sajta www.novosti.rs

S. MIROSAVLJEVIĆ | 29. septembar 2010.