Imunizacija je najefikasnija i najefektivnija mera primarne prevencije kojom se na najbrži i najjeftiniji način kontrolišu ipreveniraju mnoge zarazne bolesti i zato ona predstavlja prioritet u zdravstvenoj zaštiti.

Kako je poslednjih decenija značajno povećan broj putnika koji odlaze u različite destinacije širom sveta zbog posla, studiranja, školovanja, turistički, nameće se neophodnost primene određenih preventivnih mera zaštite od zaraznih bolesti, kako radi lične zaštite tako i sprečavanja unošenja zaraznih bolesti u zemlje odredišta.

U Institutu za javno zdravlje Srbije u okviru Odeljenja za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti (telefon: 011/2684 566 lok. 132) nalazi se ambulanta za putnike u međunarodnom saobraćaju, koja radi svaki dan od ponedeljka do petka od 8 do 15 časova, gde se mogu dobiti potrebne informacije i preporuke za bezbedno putovanje na odredište na koje se putuje sa aspekta procene rizika od zaraznih bolesti i mera zaštite koje se preporučuju/zahtevaju.

Prema Pravilniku o imunizaciji i načinu zaštite lekovima (Sl. Glasnik RS 11/06) putnici u međunarodnom saobraćaju se vakcinišu ako putuju u zemlje koje zahtevaju određenu vakcinaciju i prema epidemiološkim indikacijama, u skladu sa Međunarodnim zdravstvenim pravilnikom protiv sledećih bolesti:

1) žute groznice;

2) meningokoknog meningitisa;

3) trbušnog tifusa;

4) kolere;

5) difterije;

6) drugih zaraznih bolesti (akutnog virusnog hepatitisa B, besnila, tetanusa, malih

boginja i dr.).

Procena rizika sadrži definisanje rizika od izloženosti određenoj zaraznoj bolesti u određenoj destinaciji, sagledavanje vakcinalnog statusa, uzrasta i zdravstvenog stanja, dužinu boravka, uslove smeštaja, ruralno/urbano područje, reakcije i alergije na prethodno date vakcine, razlog putovanja itd. Preporuke se usklađuju sa aktuelnom epidemiološkom situacijom zaraznih bolesti po zemljama, posebno kada su povod masovna okupljanja (npr. hadžiluk, olimpijada, muzički događaji i sl.) i najbolje je doći 6-8 nedelja pre putovanja.

Shodno preporukama SZO i u skladu sa Međunarodnim zdravstvenim pravilnikom definisane su tri vrste vakcina za putnike: obavezne, selektivne za individualnu zaštitu i rutinske.

Obavezne su vakcine protiv žute groznice (za zemlje gde je bolest prisutna ili za zemlje koje žele da spreče importovanje virusa) i meningokokne bolesti (koju zahteva Saudijska Arabija za hodočasnike u Meku i Medinu).

Selektivne su vakcine protiv influence, hepatitisa A, japanskog encefalitisa, lajmske bolesti, meningokoknog meningitisa, pneumokokne bolesti, besnila, krpeljskog encefalitisa, tuberkuloze, trbušnog tifusa i žute groznice. Ove vakcine se mogu preporučiti nakon procene rizika, ali nisu obavezne i nisu uslov za ulazak u zemlju putovanja.

Rutinske vakcine su: OPV, HBV, MMR, OPV, IPV, Hib. Razvijene zemlje zahtevaju od putnika koji će duže boraviti u njima podatke o vakcinalnom statusu shodno uzrastu od sistematskih vakcina. Ukoliko osobe nemaju potpuni vakcinalni status protiv određenih zaraznih bolesti moraju se vakcinisati, dok se za neke bolesti traži serološko testiranje kao provera imunog statusa.

ŽUTA GROZNICA

Žuta groznica je akutno virusno hemoragično oboljenje koje se prenosi ubodom zaraženog komarca iz roda Aedes i Haemogogus. Infekcija virusom žute groznice može prouzrokovati tešku formu bolesti i smrtni ishod. Nakon perioda inkubacije koji traje 3 do 6 dana javlja se povišena temperatura, bol u mišićima, glavobolja, groznica, gubitak apetita, mučnina i povraćanje. Kod 15% zaraženih može doći do krvarenja iz usta, nosa i želudca, teških oštećenja jetre i bubrega, a u 20-50% ovih slučajeva bolest se završava smrtnim ishodom.

Procenjuje se da godišnje u svetu od žute groznice oboli oko 200.000 osoba, a umre oko 30.000. Broj slučajeva žute groznice raste poslednje dve decenije zbog opadanja otpornosti populacije prema infekciji, seče šuma, urbanizacije, kretanja stanovništva i klimatskih promena.Oboljenje se endemski javlja u tropskim oblastima Afrike i Južne Amerike.

Četrdeset pet zemalja u endemskim područjima Afrike i Južne Amerike, sa preko 900 miliona stanovnika je izloženo riziku. Procenjuje se da je više od polovine iz 32 afričke zemlje, a preostala populacija pod rizikom se nalazi u 13 zemalja Južne Amerike, sa najvećim rizikom u Boliviji, Brazilu, Kolumbiji, Ekvadoru i Peruu. Iako bolest nikad nije prijavljena u Aziji, region je pod rizikom zbog uslova koji su pogodni za prenošenje bolesti.

Vakcinacija je jedina sigurna preventivna mera protiv žute groznice.

Vakcina je bezbedna, visoko efekasna i pruža zaštitu za period od 10 godina. Vakcinom se obezbeđuje dovoljna zaštita posle 7 do 10 dana od aplikacije kod 95% vakcinisanih. Revakcinacija se sprovodi svakih 10 godina u slučaju ponovnog odlaska u destinaciju za koju je ova vakcina obavezna u skladu sa preporukama SZO.

Osobe, posebno one koje putuju u endemska područja Afrike i Južne Amerike moraju posedovati odgovarajuću potvrdu o vakcinaciji, a ukoliko postoje medicinski razlozi za nevakcinisanje onda to mora biti i potvrđeno od odgovarajućih službi u skladu sa odredbama Međunarodnog zdravstvenog pravilnika. Osobe koje nemaju dokaz o vakcinaciji, pri ulasku u zemlju mogu biti sprovedene u karantin u trajanju od 6 dana.

MENINGOKOKNA BOLEST

Meningnokona bolest je zarazna bolest čiji je uzročnik bakterija Neisseria meningitidis. Manifestuje se najčešće kao meningitis, a ređe kao meningokokna sepsa. Period inkubacije traje 2-10 dana (period od izloženosti uzročniku do pojave prvih simptoma). Bolest karakteriše nagli početak sa groznicom, visokom temperaturom, jakom glavoboljom, ukočenim vratom, osećajem mučnine, povraćanjem, fotofobijom, često i promenjenim psihičkim stanjem.

Rezervoari su obolele osobe i asimptomatske kliconoše koje čine 5-15% populacije u endemskim predelima, a razvoju bolesti pogoduje pad imuniteta kod dece i mlađih odraslih osetljivih osoba do kojeg obično dolazi tokom zimskih i prolećnih meseci. Bolest se prenosi kapljičnim putem.

Uzročnik bolesti (meningokok) je registrovan u celom svetu, a zastupljenost meningokokne bolesti najviša je u tzv. "pojasu meningitisa" u podsaharskoj Africi, sa čestim epidemijama tokom perioda decembar-mart. Do sada je identifikovan veliki broj grupa ove bakterije: A, B, C, D X, Y, Z , W 135. Serogrupa A dominira u centralnoj Africi, od Senegala do Etiopije, u Nepalu i Indiji.Putnici koji odlaze u pomenute zemlje su pod rizikom od meningokokne bolesti naročito tokom suve sezone ili epidemijskog javljanja.

Hodočašće tokom hadžiluka u Saudijskoj Arabiji je povezano sa rizikom od obolevanja od meningokoknog meningitisa. Povratanici iz ovog područja koji nisu vakcinisani i njihovi kontakti često obolevaju i uzrokuju nastanak importovanih epidemija.

Vakcinacija protiv meningokokne bolesti preporučuje se svim osobama koje putuju u hiperendemska i endemska područja, naročito ako će duže tamo boraviti i ostvarivati kontakte sa lokalnim stanovništvom. Vakcinacija se preporučuje i osobama koje će boraviti u zatvorenim kolektivima (kasarnama, koledžima, internatima, na brodovima)

Vakcinacija se sprovodi davanjem jedne doze, a revakcinacija u razmaku ne kraćem od tri godine od izvršene vakcinacije u slučaju da postoje indikacije. Zaštita se postiže nakon 2 nedelje od davanja vakcine, kod osoba starijih od 18 meseci života.

Za osobe koje putuju na godišnje hodočašće u Saudijsku Arabiju u skladu sa preporukama SZO zahteva se primena kvadrivalente meningokokne vakcine.

VIRUSNI HEPATITIS A

Hepatitis A je akutnо zapaljenje jetre uzrokovano virusom hepatitisa A (HAV), koje najčešće protiče bez komplikacija i posledica. Ovo je oboljenje iz grupe crevnih infekcija koje ima različit klinički tok, od lakog, blagog koji traje 1-2 nedelje, do teškog onesposobljavajućeg, koji traje više meseci (što je vrlo retko). Težina bolesti se povećava sa starošću, ali je po pravillu ishod oporavak bez sekvela i remisija. Smrtnost je niska (0,1-0,3%)) ali je viša kod dece mlađe od 5 godina i kod osoba starijih od 50 godina (posebno ukoliko već imaju neko hronično oboljenje jetre).

Prema procenama SZO u svetu se svake godine 10 miliona osoba inficira HAV-om, od kojih 1,5 milion razvije klinički manifestno oboljenje.

Ljudi su jedini rezervoari HAV. Uzročnik se izlučuje u spoljašnju sredinu stolicom inficirane osobe i relativno je otporan na kiseline i deterdžente, dok ga temperatura viša od 85oC, hlorni preparati i UV zračenje onesposobljavaju. Virus može preživeti mesecima u svežoj i slanoj vodi, pa se u svetu često registruju epidemije hepatitisa A prenete putem termički neobrađenih školjki ili drugih morskih plodova. Prenošenje uzročnika se primarno ostvaruje putem direktnog ili indirektnog kontakta u uslovima slabe sanitacije (vodovod i kanalizacija) ili prenaseljenosti, odnosno unošenjem uzročnika u organizam preko ruku, hrane ili vode kontaminirane virusom. Izuzetno retko HAV se može preneti i krvlju, uglavnom među intravenskim korisnicima droge.

Hepatitis A je rasprostranjen širom sveta ali su oblasti visokog rizika (hiperendemska područja) Južna i Centralna Amerika, Azija, Afrika i istočna Evropa

U prevenciji ovog oboljenja koriste se opšte i specifične mere. Edukacija o značaju doslednog i adekvatnog sprovođenja opšte i lične higijene, posebno pranja ruku posle upotrebe toaleta i pre pripreme hrane, zatim obezbeđivanje higijenski ispravne vode i propisnog odlaganja otpadnih značajno redukuju obolevanje od hepatitisa A.

Vakcinacija je specifična mera prevencije ovog oboljenja. Trenutno se u svetu koristi više licenciranih vakcina, koje su bezbedne, visoko efektivne i koje obezbeđuju dugotrajnu zaštitu. Postoji u kombinovana vakcina protiv hepatitisa A i hepatitisa B.

VIRUSNI HEPATITIS B

Virus hepatitisa B (HBV) vodeći je uzročnik akutnih zapaljenja jetre (hepatitisa), ali i hroničnih oboljenja jetre, uključujući cirozu. On je, pored duvana, vodeći dokazani kancerogen odgovoran za skoro 80% svih primarnih karcinoma jetre.

Procenjuje se da je trećina svetske populacije (oko 2 milijarde ljudi) u svakom trenutku zaražena ovim virusom, odnosno da 350 miliona ljudi živi sa hroničnom HBV infekcijom. Prema podacima SZO svake godine u svetu umre 600.000 ljudi i pored dostupne visoko kvalitetne vakcine. I dok su neke zemlje u Africi i Aziji (npr. Kina), zatim u slivu reke Amazon i u regionu istočne i centralne Evrope visoko endemske, odnosno gde je hronično nosilaštvo HBV među odraslim stanovništvom veće od 8%, u zemljama zapadne Evrope i severne Amerike manje od 1% populacije je hronično inficirano.

Putevi prenošenja su isti kao i kod HIV-a, uzročnika side, s tim što je HBV 50 do 100 puta zarazniji od HIV-a. Uzročnik hepatitisa B prenosi se direktnim kontaktom sa krvlju zaražene osobe, što se u današnje vreme najčešće dešava deljenjem pribora među intravenskim narkomanima. Takođe, infekcija se prenosi u visokom procentu i direktnim kontaktom sa inficiranim genitalnim sekretom prilikom nezaštićenih seksualnih odnosa,kao i sa zaražene majke na dete tokom porođaja. HBV se može preneti i putem transfuzije nepregledane krvi ili krvnih derivata, a rizik postoji i kod upotrebe neadekvatno sterilisanog medicinskog pribora i opreme.Zbog preživljavanja virusa u spoljašnjoj sredini u trajanju od 7 i više dana, do zaražavanja može doći i indirektnim kontaktom sa kontaminiranim predmetima (npr. brijač, četkica za zube, pribor za manikir i pedikir, pribor za akupunkturu, tetoviranje ili pirsing).

Akutni hepatitis B obično traje nekoliko nedelja i manifestuje se gubitkom apetita, umerenom febrilnošću, izrazitom slabošću, mučninom i povraćanjem uz prisutan svrab kože, i uz napredujuću žutu prebojenost kože i beonjača, kao i tamnu mokraću. Žutica je prisutna kod manje od desetine inficirne dece i kod jedne trećine do polovine odraslih osoba. Izuzetno retko javlja se fulminantni oblik bolesti, koji je po svom kliničkom toku veoma težak i u visokom procentu rezultuje smrtnim ishodom, te zahteva hitno bolničko lečenje.Više od 90% zdravih odraslih osoba i starije dece koja su inficirana HBV spontano će eliminisati virus unutar 6 meseci, uz sledstveni razvoj prirodnog imuniteta prema ovoj infekciji. Za razliku od njih, više od 90% dece koja su zaražena HBV tokom prve godine života (najčešće prenosom infekcije sa zaražene majke) imaće akutnu infekciju bez ikakvih simptoma koja će prerasti u hroničnu infekciju. Procenjuje se da će svaka četvrta odrasla osoba koja je hronični nosilac HBV još od dečjeg uzrasta umreti od ciroze ili karcinoma jetre.

Vakcina protiv HBV infekcije, kao specifična i najdelotvornija preventivna mera, primenjuje se u svetu od 1982. godine. Većina zemaljauvela je ovu vakcinu u nacionalne programe obavezne imunizacije sve dece u prvoj godini života. Broj potrebnih doza može da varira, zavisno od rizika, ali je uobičajena šema vakcinacija sa tri doze, pri čemu je preporučeni razmak između prve i druge doze mesec dana a između prve i treće šest meseci (0,1,6).

Pored imunizacije u prevenciji HBV infekcije koriste se i opšte mere koje se odnose na obavezno testiranje svih dobrovoljnih davalaca krvi, tkiva i organa, zatim trudnica u poslednjem tromesečju trudnoće, kao i pacijenata pre započinjanja i jedanput godišnje tokom hemodijalize na nosilaštvo HBsAg, nošenje rukavica i ostale zaštitne opreme prilikom rada sa potencijalno infektivnim materijalom u zdravstvenim, kozmetičkim i drugim službama, redovna kontrola sterilizacije opreme za višekratnu upotrebu, odnosno primena jednokratnog/sterilnog pribora za invazivne procedure kad god je to moguće, edukacija i sprovođenje programa smanjenja štete među injektirajućim korisnicima droga, upotreba kondoma pri svakom seksualnom odnosu sa nepoznatim ili rizičnim partnerom i upotreba isključivo sopstvenog pribora za ličnu higijenu.

TBUŠNI TIFUS

Trbušni tifus je infekcija tankog i debelog creva čiji su uzročnici različiti serotipovi bakterije Sallmonela typhi.

Bolest se prenosi unosom vode i hrane kontaminirane fecesom zaražene osobe (bilo da ima simptome akutne infekcije, ili se oporavlja od bolesti, ili je hronični nosilac zaraze bez pratećih simptoma).

Procenjuje se da u svetu godišnje oboli 22 miliona osoba, a preko 200.000 umre od trbušnog tifusa.

Rizik od infekcije je veliki za putnike koji odlaze u južnu Aziju (6-30 puta veći rizik u odnosu na druge destinacije). Takođe, rizična područja su istočna i jugoistočna Azija, Afrika, Karibi, centralna i južna Amerika.

Period inkubacije iznosi 6-30 dana, a početak bolesti praćen je postepenom pojavom umora, povišene temperature, glavobolje i gubitka apetita.

Vakcina protiv tifusa za intramuskularnu primenu preporučuje se osobama starijim od 2 godine, najmanje 2 nedelje pre putovanja u slučaju dužeg boravka u zonama viskog rizika, a posebno osobama u humanitranim, mirovnim i vojnim misijama.

Kako vakcina pruža u 50-80% zaštitu kratkog trajanja i stvara lažnu sigurnost, osnov zaštite čine opšte mere prevencije.

TETANUS

Tetanus je teško akutno oboljenje izazvano egzotoksinom bakterije Clostridium tetani. Bakterije se u spoljašnjoj sredini nalaze u obliku otpornih spora koje su ubikvitarne i mogu kontaminirati svaku ranu. Tetanogenim se smatraju rane kontaminirane zemljom i izmetom životinja i čoveka, povrede glave, duboke rane, opekotine, povrede sa prelomom, povrede praćene nekrozom tkiva, ubodne, ujedne, ustrelne rane itd.

Od tetanusa obolevaju nevakcinisane i nepotpuno vakcinisane osobe. Tokom 2006. godine oko 290.000 ljudi, uglavnom u Aziji, Africi i Južnoj Americi, umrlo je od tetanusa.

Inkubacija varira od 3 do 21 dan, a prosečno traje 10 dana. Bolest počinje bolnim grčevima mišića najpre lica, a zatim vrata, trupa i nogu, a mogu biti zahvaćeni i mišići organa za disanje. Bolest se završava smrtnim ishodom kod 10-90% obolelih.

Osnovna mera prevencije je vakcinacija. Neophodno je da svi putnici pre odlaska na put provere vakcinalni status protiv tetanusa i ukoliko je potrebno upotpune zaštitu kako bi ona bila adekvatna, primenom dT ili TT vakcine.

Kod povređenih osoba obavezna je hirurška obrada rane, provera vakcinalnog statusa i primena odgovarajuće antitetanusne zaštite.

MALARIJA

Malarija je oboljenje uzrokovano parazitima iz roda Plasmodium. Četiri vrste malarije mogu po simptomatologiji da budu toliko slične da nije moguće izvršiti diferencijaciju uzročnika bez laboratorijskog ispitivanja. Pored toga, oblici febrilnosti u prvih nekoliko dana infekcije slični su ranim fazama mnogih oboljenja različite etiologije. Najozbiljnija, falciparum malarija može da se javi u različitim kliničkim oblicima praćenim febrilnošću, groznicom, znojenjem, kašljem, prolivom, respiratornim distresom, glavoboljom, a mogu da progrediraju u žuticu, poremećaje koagulacije, šok, insuficijenciju bubrega i jetre, akutnu encefalopatiju, edem pluća, mozga, komu i smrt.

Najvažnije je što pre preduzeti lečenje čak i blagih kliničkih formi, jer iznenada mogu da se pojave teške komplikacije. Letalitet kod nelečene dece i neimunih odraslih osoba prelazi 10%. Ostale vrste malarije u principu nisu opasne po život, izuzev kod vrlo mladih i vrlo starih osoba i kod onih koji već boluju od nekih bolesti ili su imunokompromitovani.

Malarija je najrasprostranjenija vektorska bolest (60° severne i 32° južne geografske širine, ispod 900 m nadmorske visine). Javlja se endemski u više od 100 zemlaja. Procenjuje se da godišnje u svetu od malarije umre više od milion ljudi od kojih većinu čine deca u Africi. Područja visoke transmisije malarije su tropska Afrika, jugozapadni Pacifik, obrubi šuma u Južnoj Americi (npr. Brazil), Jugoistočna Azija, Supsaharska Afrika i delovi Indijskog podkontinenta.

Malarija se prenosi ubodom zaražene ženke komarca iz roda Anopheles. Većina vrsta komaraca hrane se u sumrak ili u toku ranih noćnih sati zbog čega je veoma važno izbegavati boravak u spoljnjoj sredini u vreme njihove najveće aktivnosti. Od sumraka do zore treba nositi odeću dugih rukava i nogavica a nepokrivene delove tela treba mazati repelentima i to što češće. Osim zaštite od uboda komaraca osobe koje putuju u predele sa malarijom gde će biti eksponirani komarcima moraju redovno da uzimaju lekove (pogledati uputstvo za hemioprofilaksu malarije)

INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE SRBIJE

"DR MILAN JOVANOVIĆ BATUT"

BEOGRAD, DR SUBOTIĆA 5

TEL. 2684-566 LOKAL 132

HEMIOPROFILAKSA MALARIJE

(zaštita lekovima)

Antimalaričnu profilaksu treba otpočeti pre odlaska, uzimati sve vreme boravka u malaričnom području i nastaviti određeno vreme po povratku iz malaričnog područja. Lica koja boluju i leče se od hroničnih bolesti mogu uzimati antimalarike samo pod strogim nadzorom lekara.

ZONA A (endemska područja u kojima su plazmodijumi osetljivi na hlorohin)

CHLOROQUINE

tablete od 300 mg

jedna tableta nedeljno

deca: 5 mg/kg telesne mase

Kontraindikacije: preosetljivost na chloroquine, epilepsija, psorijaza.

Uzimati jednu nedelju pre odlaska, sve vreme boravka u malaričnom području i četiri nedelje nakon povratka.

ZONA B (endemska područja u kojima postoji rezistencija plazmodijuma na hlorokin)

CHLOROQUINE + PROGUANIL

100 mg 200 mg

jedna kombinovana tableta dnevno

Kontraindikacije:preosetljivost na chloroquine i/ili proguanil, insuficijencija jetre i bubrega, epilepsija, psorijaza.

Veličuna tablete nije adekvatna za osobe sa telesnom masom ispod 50 kg

Uzimati jedan dan pre odlaska, sve vreme boravka u malaričnom području i četiri nedelje nakon povratka iz malaričnog područja.

ZONA C (endemska područja u kojima postoji visoka rezistencija plazmodijum falciparuma na hlorokin)

MEFLOQUINE (Lariam)

tablete od 250 mg

jedna tableta nedeljno

deca: 5 mg/kg telesne mase nedeljno

Kontraindikacije:telesna težina ispod 5 kg, trudnoća, preosetljivost na mefloquine, neuropsihijatrijski poremećaji (uključujući depresiju), epilepsija, konvulzije, terapija mefloquinom u prethodne 4 nedelje, ne preporučuje se osobama čije zanimanje zahteva finu koordinaciju pokreta i prostornu orijentaciju (piloti, vozači, precizni mehaničari i sl.).

Napomena:ne uzimati mefloquine unutar 12 sati od primene kinina i unutar 3 danaod aplikacije živih bakterijskih vakcina (vakcina protiv trbušnog tifusa i kolere); paralelna terapija kardioaktivnim preparatima morase sprovoditi pod nadzorom lekara; ampicillini tetracyclin, ukoliko se primenjuju istovremeno, mogu povećati nivo mefloquina u krvi.

Uzimati jednu nedelju pre odlaska, sve vreme boravka i 4 nedelje nakon povratka iz malaričnog područja.

ATOVAQUONE + PROGUANIL (Malarone)

250 mg 100 mg

jedna kombinovana tableta dnevno

Kontraindikacije:osetljivost na sastojke leka i teška bubrežna insuficijencija, ne daje se deci sa telesnom masom ispod 11 kg.

Istovremena upotreba rifampicina, rifabutina, metoclopramida i tetraciklina dovodi do smanjenja koncentracije malarona u plazm.i

Uzimati jedan dan pre odlaska, sve vreme boravka i 7 dana nakon povratka iz malaričnog područja.

DOXYCYCLIN

tablete od 100 mg

jedna tableta dnevno

Kontraindikacije: trudnoćai dojenje, uzrast ispod 8 godina, preosetljivost na tetracikline, disfunkcije jetre.

Napomena: doxycycline povećava osetljivost kože na sunčevu svetlost pa osobe sa osetljivom kožom treba da koriste UVA zaštitu i da izbegavaju direktno izlaganje sunčevoj svetlosti.

Uzimati jedan dan pre odlaska, sve vreme boravka i 4 nedelje po povratku iz malaričnog područja.

U slučaju da niste u mogućnosti da nabavite preporučene lekove kao i za sve druge informacije vezane za vrstu i način upotrebe antimalaričnih lekova obratite se zdravstvenoj službi zemlje u kojoj se nalazite.

Izvor Batut