Napisala: Prof. dr Slavica Vučinić, NAČELNIK KLINIKE ZA URGENTNU I KLINIČKU TOKSIKOLOGIJU VMA

preuzeto sa sajta: www.vma.mod.gov.rs

Pored nekoliko stotina jestivih, nejestivih i lekovitih postoji nekoliko desetina otrovnih gljiva (pečurki). Pod pojmom otrovne gljive podrazumevaju se sve one vrste koje u organizmu izazivaju patološke promene i oštećenja organa. Neke od njih izazivaju blage reakcije kao što su bolovi u trbuhu, mučnina, povraćanje ili alergijske reakcije koje su prolazne, ali postoji i jedan broj vrsta koje izazivaju mnogo ozbiljnija oštećenja i smrt.

Akutna trovanja gljivama imaju veliki klinički značaj zbog raznolike kliničke slike (ispoljavaju se u 8 različitih sidroma), učestalosti (godišnje se u Evropi leči oko 10.000 pacijenata), velike smrtnosti (Amanita phalloides 10-50%).

Na osnovu vremena koje prođe od ingestije do prvih simptoma trovanja se dele na ona sa kratkim ili dugim inkubacionim periodom.

Trovanja sa kratkim inkubacionim periodom (30 min - 3 sata) ispoljavaju se u vidu 5 sindroma:

• gastrointestinalni
• muskarinski
• muscimolski (mikoatropinski)
• psilocibinski (psihotomimetski)
• koprinski.

Ona imaju povoljan tok i ishod.

Dug inkubacioni period u trajanju od tri sata do nekoliko dana, karakteriše trovanja sa oštećenjem jetre i bubrega. Ona imaju tešku kliničku sliku i često letalni ishod. To su trovanja sa slikom amanitinskog (faloidinskog) sindroma, orelaninskog i giromitrinskog sindroma.

Veoma je važno da se odmah izazove povraćanje i da se pacijent javi lekaru.

Šanse za izlečenje su znatno veće ako se specifična terapija primeni u prvih 48 sati.

Kako prepoznati otrovnu gljivu?

Postoje razni mitovi kako najsigurnije prepoznati otrovnu gljivu:

- otrovne potamne ako se kuvaju sa srebrnom kašikom,

- daju žutu boju pirinču kad se kuvaju zajedno,

- beli luk kuvan sa njima potamni,

- ne mogu se ljuštiti,

- ako živina jede otpatke od gljiva one su sigurne za jelo.

To je jedan od najopasnijih jer životinje imaju drugačiji GIT.

Samo hemijskom analizom tačno se može utvrditi otrovnost gljiva.

Bez dobrog poznavanja gljiva i društva osobe koja je odličan poznavalac ne treba se upuštati u branje gljiva.

Upozorenje svima onima koji koriste gljive za jelo sa velikim uživanjem, kao i beračima gljiva da budu maksimalno oprezni, da ne shvataju olako ovaj zadatak, jer posle konzumiranja nekih gljiva nema pomoći i pored najsavremenije terapije.

Odgovornost za zdravlje i ličnu bezbednost je na svakome ko bere i jede samonikle gljive.