Najopasnije su alergije na ubode insekata u glavu i vrat. Ali, samo određene vrste insekata izazivaju alergijsku reakciju

UBODI, ili ujedi komarca, krpelja, pčele, pauka... mogu da prođu neprimećeno, međutim, nisu retki slučajevi da se jave nimalo bezazlene alergijske i druge reakcije na koži. Najopasnije su alergije na ubode insekata u glavu i vrat. Ali, samo određene vrste insekata izazivaju alergijsku reakciju.

To su, kako kaže dr Rajica Stošović, alergolog i imunolog iz Instituta za alergologiju i imunologiju KCS, pčele, ose, zolje i stršljeni.

- Oni ubodom kroz kožu ubrizgavaju otrov. Insekti koji napadaju ugrizom: mravi, stenice, buve i pauci ne mogu da izazovu alergiju, već samo neprijatne reakcije - objašnjava dr Stošović. - Alergija na ubod je nasledna, ali nijedan znak nije dovoljan pokazatelj da neko ima alergiju na ubode insekata.

PAUCI

DEŠAVA se da ujed pauka izazove grčenje mišića, ukočenost dela oko mesta ujeda, preterano znojenje, glavobolju, mučninu ili bol u stomaku. Nemojte da vas iznenadi i pojava neobičnog crvenog, belog ili plavog osipa u obliku kružića koji se javlja na mestu oko ujeda. A, ujedi otrovnih pauka mogu da izazovu glavobolju, groznicu, malaksalost i bolove u zglobovima.

Alergija se manifestuje najpre crvenilom, otokom, bolom i svrabom pri čemu je otok u prečniku veći od 10 centimetara, i traje duže od 24 sata. U težem slučaju javljaju se pečati, crvenilo po čitavom telu, i otok mekih tkiva, jezika, grla, ždrela, prepona, genitalija.

- Ono što ugrožava život su reakcije na srce i krvne sudove, otok disajnih puteva, ždrela, larinksa, nepca, pri čemu se javljaju i mučnina, povraćanje, pad pritiska, što sve dovodi do gušenja - precizira dr Stošović. - Od uboda do težih posledica može da prođe najviše 15 minuta, i zbog toga se veliki broj nažalost završava smrtnim ishodom.

Insekti koji grizu izazivaju manji bol, a više otok i crvenilo, dok se kod uboda insekata javlja jači bol. Reakcija prolazi za najviše dva sata. Naš sagovornik naglašava da ne treba dirati i češati obolelo mesto. Može se hladiti mlazom vode ili na njega staviti komadić leda iz frižidera. Takođe, mesto ujeda valja namazati kortikosteroidnom mašću ili kremom.

- Svrab i bol mogu se ublažiti ako se na obolelo mesto stavi „pasta“ od sode bikarbone pomešane sa vodom. Danas se na tržištu mogu naći dečje pirinčane ili kupke od ovsenog praha koje mogu dobro da posluže za ublažavanje svraba - kaže dr Stošović.

Kod uboda pčele, pčelinju žaoku treba sljuštiti sa kože tupom stranom noža ili noktom. Nikako ne hvatati žaoku pincetom, jer će se tako istisnuti ostatak otrova u kožu. Mesto ujeda oprati sapunom i vodom. Na povređeno mesto staviti hladan oblog od malo jabukovog sirćeta i dve kapi eteričnog ulja lavande.

Da bi sprečili neprijatnosti sa insektima treba izbegavati mesta gde ima puno cveća, oblačiti garderobu svetle boje, ali izbegavati šarenu i crnu odeću koje privlače insekte. Izbegavati jake sapune, deterdžente i omekšivače, jer mirisi privlače insekte.

UJEDAJU KAD SU UZNEMIRENI

PČELE i bumbari ubadaju kada su uznemireni i „najotrovniji“ su u proleće. Njihovi otrovi su sličnog sastava, sadrže različite štetne supstance koje kod osetljivih osoba izazivaju alergijske reakcije.

Preuzeto sa sajta www.novosti.rs