Osnovne komplikacije šećerne bolesti javljaju se usled poremećaja u krvnim sudovima i oštećenja nerava (neuropatija). Oštećenja velikih krvnih sudova (makrovaskularne komplikacije) ugrožavaju mozak, srce, posebno kod srčanih bolesnika i osoba sa visokim krvnim pritiskom, a mogu izazvati i probleme u cirkulaciji nogu. Promene na malim krvnim sudovima (mikrovaskularne komplikacije) posebno su opasne za oči i bubrege. U velikom procentu slučajeva uzrok smrti kod bolesnika koji boluju od šećerne bolesti je srčani udar, dok je moždani udar uzrok smrti kod 25% bolesnika. Oba tipa šećerne bolesti ubrzavaju aterosklerozu, proces kod kojeg se naslage holesterola, masti i drugih čestica nakupljaju na zidovima arterija. Arterije se sužavaju, krvotok usporava i može doći do začepljenja krvnih sudova. Tako nastaje bolest koronarne arterije koja krvlju ishranjuje srce i kao posledica - srčani udar (infarkt miokarda). Kod šećerne bolesti obično kao posledica oštećenja bubrega, javlja se visok krvni pritisak, takođe jedan od glavnih uzročnika srčanog udara, moždanog udara ili popuštanja rada srca.

Stoga osobe obolele od šećerne bolesti moraju redovno kontrolisati krvni pritisak, uzimati predviđene lekove za snižavanje pritiska kao i redovno kontrolisati vrednosti masnoća u krvi, odnosno uzimati terapiju za snižavanje holesterola ili triglicerida.

Dijabetesna neuropatija

Kod 60% do 70% pacijenata dijabetes uzrokuje neuropatiju, oštećenje nerava. Simptomi su: trnjenje, osećaj peckanja, koji obično počinje u prstima i zatim se širi na ruke i noge. Bolesnik ponekad ne oseća bol pa neće osetiti da je došlo do povreda ili infekcije žuljeva i manjih ranica posebno na stopalima. Ovaj problem postaje još veći jer se javljaju problemi sa cirkulacijom izazvani oštećenjem krvnih sudova. Čak i manje infekcije mogu izazvati povredu dubokih tkiva. Ponekad je potreban veliki hirurški zahvat, a u ekstremnim slučajevima čak i amputacije stopala ili noge. Ranim i pravilnim lečenjem osoba posebno izloženih problemima sa stopalima i nogama amputacije se mogu sprečiti u 50% slučajeva.

Nega stopala kod dijabetičara

Preventivna nega stopala mogla bi smanjiti opasnost od amputacije za 44% do 85%. Pacijenti treba svakodnevno da pregledaju svoja stopala i prate promene boje, strukture i mirisa, kao i pojavu čvrstih i tvrdih delova koji mogu ukazivati na pojavu infekcije ili potencijalnih oštećenja. Voda kojom se peru noge mora biti topla (ne vruća), a područja između prstiju treba nakon pranja dobro osušiti. Koriste se vlažne kreme, ali ne između prstiju. Kurje oči i zadebljanja treba nežno strugati, a nokte na nogama kratko rezati. Pacijentima se ne preporučuje korišćenje lekovitih flastera ili samostalno obrađivanje kurjih očiju. Treba izbegavati visoke potpetice, sandale i ne treba hodati bos. Cipele tokom dana treba često menjati, a izbegavati uske čarape i odeću koja steže noge i stopala. Ako se pojave bilo kakvi problemi treba se posavetovati sa lekarom.

Kao posledica šećerne bolesti mogu se javiti i promene poput poremećaja krvnog pritiska, funkcije creva i bešike, kao i polne funkcije kod muškaraca. U nekim slučajevima neuropatija može maskirati anginozni bol u grudima koji upozorava na srčanu bolest i srčani udar (infarkt miokarda). S obzirom da nema osećaja bola, oboleli od šećerne bolesti treba više pažnje da posvete drugim znacima koji bi mogli da ih upozore na srčani udar, kao što su: nagli umor, znojenje, kratkoća daha, mučnina i povraćanje.

Komplikacije na očima (retinopatija)

Šećerna bolest je glavni uzročnik slepila kod odraslih u dobi od 20 do 74 godine. Usled dugog trajanja bolesti, a posebno ukoliko pacijent ne sprovodi terapiju kojom ostvaruje dobru kontrolu koncentracije šećera u krvi javlja se retinopatija, patološke promene na krvnim sudovima oka sa poremećajem vida i mogućim slepilom. Redovne kontrole kod specijaliste za bolesti oka su obaveza za sve obolele od šećerne bolesti.

Oštećenje bubrega (nefropatija)

Bolest bubrega javlja se kod skoro trećine bolesnika koji boluju od šećerne bolesti tipa 1 i osnovni je uzrok invaliditeta i smrti. Rizik od pojave ove komplikacije povećava se kod povišenog krvnog pritiska i poremećaja u funkciji urinarnog trakta. Simptomi su oticanje stopala i zglobova, umor i bledilo kože. Često je oštećenje bubrega nepovratno i mora se lečiti hemodijalizom.

Specifične komplikacije kod žena

Kod žena koje boluju od šećerne bolesti tip 1 neregulisana bolest može povećati opasnost od oštećenja ploda. Budući da šećer prolazi kroz posteljicu, povišena koncentracija šećera kod make utiče na dete, tako da je dete obično veće nego što bi trebalo biti za svoju dob i trajanje trudnoće. Fetus reaguje na visoke koncentracije šećera u krvi izlučivanjem velikih količina insulina. Ova kombinacija visokih koncentracija insulina i šećera uzrokuje prekomeran rast fetusa, a takođe može usporiti razvoj pluća ili prouzrokovati smrt fetusa. Šećerna bolest takođe ugrožava i trudnicu. Žene koje boluju od šećerne bolesti, a žele da zatrudne treba striktno da kontrolišu koncentraciju šećera u krvi pre željene trudnoće, kao I da planiraju trudnoću u dogovoru sa lekarom. Tokom trudnoće šećer u krvi treba održavati na vrednostima koje su najoptimalnije za razvoj ploda i redovno kontrolisati svoju trudnoću kod ginekologa. Žene koje imaju šećernu bolest češće obolevaju od gljivične infekcije vagine, pa tako učestale infekcije često budu i prvi znak da žena možda ima povišenu koncentraciju šećera u krvi. Kod uznapredovale neuropatije i promene na malim krvnim sudovima postoje problemi i u seksualnoj funkciji kod žena (nedostatak polnog nagona, nepostizanje orgazma).

Erektilna disfunkcija

Polineuropatija i promene na malim krvnim sudovima dovode kod muškaraca do erektilne disfunkcije, pa bolesnik ne može postići zadovoljavajuću erekciju ili je ne može održati.

Šećerna bolest je najčešći organski uzrok erektilne disfunkcije, a ona se kod obolelih od dijabetesa javlja oko 20 godina ranije nego kod ostalih ljudi.

Kada se erektilna disfunkcija pojavi to je obično znak jačeg neurovaskularnog oštećenja kod dijabetičara.

Druge komplikacije

Bolesnici koji boluju od šećerne bolesti su podložniji gripu i njegovim komplikacijama, uključujući i upalu pluća, verovatno zato što ovaj poremećaj neutrališe rad zaštitnih proteina na površini pluća. Kod osoba koje dugo boluju od šećerne bolesti može se pojaviti perutanje kože, svrab i gruba koža.

Napisao Prof dr Nebojša Lalić, preuzeto sa sajta www.menjamodijabetes.rs