Ako i nakon saniranja problema u usnoj šupljini neugodan zadah i dalje traje, svakako treba ispitati i druge moguće uzroke.

Neugodan zadah ili halitoza pre svega je zdravstveni problem te ga kao takvog treba s hvatiti i tretirati. Prema definiciji Svjetske zdravstvene organizacije, zdravlje nije samo odsustvo bolesti nego podrazumeva telesno, duševno i socijalno blagostanje pojedinca!

Lokalni, ali i udaljeni razlozi

Neugodnim zadahom iz usta to blagostanje može biti ozbiljno ugroženo, jer može itekako narušiti, promeniti i ugroziti sve društvene kontakte! Zdravlje osobe odnosi se, između ostalog, i na sklad mikrobne flore usne duplje. U usnoj šupljini obitava nekoliko stotina vrsta bakterija, od čije ravnoteže zavisi kvalitet daha. Za nastanak halitoze većinom su odgovorne gram negativne bakterije, što znači da je za njihov razvoj potrebno okruženje bez kiseonika, pa se najčešće nalaze duboko u papilama i fisurama na jeziku, često u grlu i na tonzilama. One proizvode sumporna jedinjenja, najčešće vodonikov sulfid (ima neugodan miris pokvarenih jaja), ali i neka druga , kao što su metitan i dimetil sulfid. Borba protiv njih zasniva se na oksidativnim sredstvima.

Zubni plak, koji je naslaga nastala složenim procesom raspada proteina pluvacke i ostataka hrane, uzrokuje upale zubnog mesa (gingive) i parodonta (potpornog aparata zuba), praćene krvarenjem i lošim dahom.

Nesanirani zubi s brojnim karijesnim lezijama, koje su skladište plaka i raspadnute hrane, takođe mogu biti uzroci neugodnog zadaha. Tu možemo ubrojati i stare i loše održavane protetske nadoknade.

Količina i sastav pljuvacke jako su važni kod halitoze. Poznata je pojava jutarnjeg lošeg daha, koja je srećom prolazna, a posledica je smanjena lučenja žlezda tokom noći. Gubi se pranjem zuba.

Suva usta (kserostomia) česta su pojava u starijoj životnoj dobi, ali i posledica dugotrajnog uzimanja lekova (npr. antidepresiva, regulatora pritiska, diuretika). Pritom se pluvacka slabije luči, a menja se i njen sastav. Važno je znati da mnoge vodice za ispiranje i dezinfekciju usta sadrže alkohol, što nije dobro, stoga ih svakako treba izbegavati. Alkohol, naime, dodatno isušuje sluznicu usta i pomaže nastanku halitoze.

Sve navedeno lokalni su činovnici nastanka halitoze, na koje treba uzročno delovati. To znači svakako sanirati sve bolesti u usnoj šupljini na koje možemo i terapijski uticati, a zatim održavati postignuto stanje i svakodnevno preventivno delovati, pre svega striktnim sprovođenjem pravilne oralne higijene U lečenje halitoze primarno su uključeni stomatolozi,posebno specijalisti parodontologije i oralne medicine. No, ako i nakon navedenih postupaka problem i dalje traje, treba ispitati ostale moguće uzroke, jer respiratorne bolesti (pluća, bronhi), bolesti jetre i bubrega, kao i gastrointestinalne bolesti (jednjak, želudac i creva) također mogu biti uzrok neugodnog zadaha. U tim slučajevima valja osigurati timski pristup lečenju uključivanjem i drugih specijalista (stomatolog, otorinolaringolog, internista.

Dr Milica Šljukić, Ordinacija Mil dent