Napisao: dr Dejan Pilčević, Specijalista interne medicine, Klinika za nefrologiju VMA

Počev od 2006.g. u organizaciji Međunarodnog udruženja nefrologa, svake godine drugog četvrtka u mesecu martu, širom sveta se obeležava Svetski dan bubrega.

Cilj ove manifestacije je da građanstvu približi značaj uloge bubrega u održavanju .

kao i da ukaže na faktore rizika za nastanak i razvoj bubrežnih oboljenja, te da postavi smernice za njihovo otkljanjanje.

Centralna tema ovogodišnje manifestacije je šećerna bolest /duiabetes mellitus/ i dijabetesna nefropatija.

Na osnovu raspoloživih podataka, danas u svetu oko 250 miliona ljudi boluje od šećerne bolesti pri čemu se očekuje udvostručenje broja obolelih tokom narednih 20-tak godina. U populaciji obolelih od šećerne bolesti, oko 10-40 % pacijenata će tokom života razviti dijabetesnu nefropatiju koja ako se na vreme ne prepozna i ne leči, može dovesti do potpunog gubitka bubrežne funkcije. U zapadnim zemljama dijabetesna nefropatija je vodeći uzročnik hronične bubrežne slabosti- sa etiološkim učešćem oko 50 %.

Danas možemo govoriti i o epidemijskim razmerama hronične bubrežne insuficijencije- smatra se da oko 10% populacije ima neku od formi hronične bubrežne slabosti. Osim šećerne bolesti, art .hipertentzija /u svetu danas preko 1 milijarde ljudi boluje od povišenog krvnog pritiska/, zapaljenske i imunološke bolesti, kao i nasledne bolesti bubrega su vodeći uzroci iste.

Ono što treba naglasiti je da navedeno oboljenje dugo vremena protiče asimptomatski, te da se u ranoj fazi može dijagnostikovati tokom rutinskih i kontrolnih pregleda. Osim  neophodnog kliničkog pregleda lekara, kao minimum dijagnostičkih nalaza dovoljni su pregled urina i krvnog seruma /vrednosti azotnih materija u krvi- uree, kreatinina, glikemija, KKS/, uz dodatni UZ pregled urotrakta. U slučaju postavljene sumnje na prisustvo bubrežnih oboljernja, neophodan je pregled nefrologa.