Pušenje duvana poznato je još iz antičkih vremena, u zapadnu civilizaciju duvan je stigao oko XVI veka, a usavremenom društvu je najčešće zloupotrebljavana psihoaktivna supstanca. Duvan (biljka Nicotiana tabacum) i njegov dim sadrže nekoliko hiljada različitih hemijskih jedinjenja.

Nikotin se smatra odgovornim za psihoaktivna dejstva, a različite druge supstance kojih ima u duvanu (ugljenmonoksid, katran i dr.) imaju mnogobrojna štetna dejstva na ljudski organizam.

Pušenjem jedne cigarete unese se u organizam oko 1,5mg nikotina, a letalna doza za odraslu osobu je 60mg. Do smrti dolazi zbog respiratorne paralize. Nikotin se resorbuje se preko velike respiratorne površine plućnih alveola za nekoliko sekundi tokom pušenja, a u mnogo manjoj meri i lokalno kroz kožu i sluzokožu.

Efekti nikotina ostvaruju se dvojako: specifičnim agonističkim delovanjem na nikotinski tip acetilholinergičkih receptora i nespecifično, pokrećući mehanizme nagrade i pozitivnog potkrepljenja, preko dopaminergičkog i drugih sistema koji učestvuju u mehanizmima stvaranja zavisnosti.

Akutna intoksikacija

Kod većih doza nikotina dolazi do manifestacija intoksikacije: razdražljivosti, anksioznosti, povišenog krvnog pritiska, tahikardije, palpitacija, pojačane salivacije, mučnine, bledila, znojenja, tremora, mišićnih fascikulacija, a moguć je i kolaps.

Da li postoji zavisnost?

Kod hroničnih pušača dolazi i razvoja zavisnosti i na psihološkom i na fizičkom (fiziološkom) nivou. Takodje se javlja čitav niz promena i smetnji u funkcionisanju i na kognitivnom, afektivnom i somatskom planu.

Kako izgleda apstinencijalni sindrom?

Kod prekida pušenja kod osoba koje su zavisne od nikotina dolazi do pojave simptoma posle nekoliko sati od poslednje cigarete. Apstinencijalni sindrom traje nekoliko dana, mada je poznato da se fenomen žudnje za cigaretom održava kod nekih osoba godinama.

Simptomi: žudnja za cigaretom, nemir, anksioznost, razdražljivost, potištenost ili disforija, smetnje  koncentracije, nesanica, pojačan apetit, disfunkcija vegetativnog sistema. Ovi simptomi u značajnoj meri ometaju uobičajeni način funkcionisanja osobe (na socijalnom, profesionalnom planu, kao i u drugim važnim oblastima života).

Kakve su posledice?

Nikotin i druge supstance koje duvan sadrži kod hroničnih konzumenata dovode do mnogobrojnih oštećenja različitih organa. Nepobitno su utvrdjena kancerogena svojstva sastojaka duvana i kod pušača su učestali karcinomi larinksa, pluća, hronični opstruktivni bronhitis i emfizem pluća, koronarna bolest sa infarktima miokarda, CVI, periferna oštećenja krvnih sudova sa aterosklerotičnim promenama (M. Raynaud, M. Burger). Poznato je da duvan utiče i na razvoj ploda u trudnoći, kao i da se pri porodjaju ovakve bebe radjaju sa manjom telesnom težinom i smanjenom opštom vitalnošću.