Od kada se zna za MS?

Prvi opis u mozgu o MS potiču od Carswella i Cruveilhiera koji su ih dali u prvoj polovini 19. veka. Veza između promena na mozgu i kliničkih simptoma koji se javljaju u MS prvi put je jasno definisao francuski neurolog Jean-Martin Charcot 1868. godine. Od 1878. godine, kada je Ranvier otkrio mijelin, pa do danas, stalno se dolazi do novih saznanja koja nas lagano približavaju razrešenju enigme koju predstavlja MS.

Šta je MS?

MS je najčešće neurološko oboljenje među mladim osobama od kojeg je obolelo oko 4.000 osoba u Srbiji. 1996. godine je procenjeno da je učestalost MS u Beogradu 41.5 na 100.000 stanovnika, a do danas je broj obolelih u Beogradu dostigao cifru od 1.000 osoba. MS je imunsko oboljenje u kome sopstveni imunski sistem ne funkcioniše dobro i napada sopstveni mijelin (omotač nervnog vlakna). To dovodi do zapaljenja unutar mozga i kičmene moždine i može da dovede do propadanja mijelina koje ostavlja za sobom brojne ožiljne promene. Od nedavno je poznato da se uz propadanje mijelina oštećuju i sama nervna vlakna, što uslovljava zaostajanje onesposobljenosti.

Šta je uzrok MS?

Uzrok MS nije poznat, ali se smatra da bolest nastaje pod dejstvom nepoznatog faktora okoline (virusi, bakterije, faktori ishrane) kod genetski podložnih osoba. Značaj genetskog faktora za nastanak bolesti je relativno skroman. Ukoliko je jedan blizanac oboleo od MS, rizik da oboli i drugi jednojajčani blizanac je 30%, a u slučaju dvojajčanih blizanaca verovatnoća se spušta na 4%, koliko iznosi i kod neblizanačke braće i sestara. Kod rođaka drugog i trećeg stepena rizik od obolevanja od MS iznosi oko 1%.

Ko oboleva od MS?

MS se najčešće dijagnostikuje kod ljudi između 20. i 40. godine života, obično u vreme kada su pred njima najveće porodične i profesionalne obaveze. Bolest se javlja češće kod žena nego kod muškaraca, a u odnosu od oko 2:1. MS ima uticaja na čitavu porodicu, pošto su mnogi članovi porodice ti koji vode brigu o bolesnicima, obično bez odgovarajuće podrške.

Koji su simptomi MS?

Simptomi MS su vrlo raznovrsni i mnogobrojni. Oni zavise od dela mozga i kičmene moždine koji su zahvaćeni. Najčešći simptomi su trnjenje, otežan hod zbog slabosti u noge, prolazno slepilo, podrhtavanje ruke i drugi. Simptomi mogu da se javljaju pojedinačno ili u kombinaciji i traju nekoliko Nedelja do nekoliko meseci po javljanju.

Kakav je tok MS?

Spektar ispoljavanja bolesti je vrlo širok. Neki ljudi imaju relativno blagu bolest koja im omogućava da nastave život koji su do tada vodili.

Kod 85% ljudi bolest počinje atakom (egzacerbacijom) koji se ispoljava blagim smetnjama, kao što je trnjenje, ili teškim kao što je oduzetost ili slepilo. Ove tegobe se povlače i osoba se oporavlja. Periodi pogoršanja i oporavka se smenjuju. Ovo je karakteristika remitentne forme bolesti. Kod polovine ovih bolesnika vremenom dolazi do akumulacije onesposobljenosti i bolest se lagano pogoršava. To je sekundarno progresivna bolest. Kod malog broja (oko 15%) ljudi nema egzacerbacije, već se od samog početka simptomi stalno pogoršavaju. To je primarno progresivna bolest.

Koji lekovi utiču na MS?

Inerferon beta (betaferon, rebif, avonex) i glatiramer acetat (copaxone) su lekovi koji kod bolesnika sa remitentnom MS smanjuju broj ataka za jednu trećinu, a učestalost teških ataka smanjuju na polovinu. Postoje od nedavno naznake da ovi lekovi mogu da imaju određeni efekat i kod bolesnika sa sekundarno progresivnom MS i da smanjuju napredovanje bolesti. Mitoksantron (novantrone) je imunosupresivni lek za koji je pokazano da smanjuje broj napada i usporava progresiju u remitentnoj i sekundarno progresivnoj MS.

Da li je moguće ublažiti simptome bolesti?

Ako nema leka za MS, vrlo je značajno da se ublažavaju simptomi ove bolesti koji mogu da predstavljaju značajan problem i da ozbiljno utiču na kvalitet života obolelih. Simptomi koji su na čelu po učestalosti i problemima koje nose sa sobom u svakodnevnom životu ljudi sa MS su: zamor i smetnje s mokrenjem, a odmah za njima su: problemi sa kretanjem izazvani grčenjem, mišićnom slabošću ili ataksijom, tremor i seksualni poremećaji. Tretman ovih simptoma obuhvata: lekove, fizioterapiju, radnu terapiju, prilagođavanje dnevne rutine i psihosocijalni program.

Prezeto sa sajta www.multiplaskleroza.org.rs