Razmatranje povezanosti ishrane i multiple skleroze ima dva aspekta. Ishrana, zajedno sa drugim faktorima, ima značaja za samu pojavu bolesti, odnosno za njenu etiologiju. S druge strane, kada se bolest već ispoljila, pravilna ishrana značajno popravnja kvalitet života bolesnika.

Proučavanje ishrane je skopčano sa određenim metodološkim problemima, te se i rezultati različitih tipova studija vrlo često u međusobnoj suprotnosti. Ali i pored ovih ograničenja, ishrana se danas nalazi u žiži interesovanja velikog broja istraživača, zato što dobro poznavanje njenih uticaja na zdravlje i bolest pruža velike mogućnosti za prevenciju.

Značaj ishrane za pojavu multiple skleroze

Epidemiološke studije su pokazale da je rizik od pojave multiple skleroze povezan sa povećanim unosom životinjskih masti i namirnica bogatih zasićenim masnim kiselinama a siromašnih nezasićenim. Nezasićene masne kiseline, kakva je linoleinska, deluje imunosupresivno. U nekim studijama nađena je povezanost oboljenja sa uzimanjem namirnica koje imaju visoku kalorijsku vrednost, posebno u periodu detinjstva. Pretpostavlja se da je ovakav tip ishrane jedan od uslovljavajućih faktora koji utiču na promene u imunološkom sistemu organizma. Posebno je nepovonjno ako postoji neuravnoteženost između zasićenih i nezasićenih masnih kiselina, što može dovesti do povećane podložnosti agensima koji podstiču demijelinizaciju. Nasuprot tome, ishrana bogata nezasićenim masnim kiselinama 'ribom, voćem i povrćem 'smanjuje rizik od pojave bolesti. Zaštitno delovanje voća i povrća objašnjava se antioksidantnim dejstvom vitamina i minerala.

Uticaj ishrane na tok bolesti

Povoljni efekti pojedinih komponenata hrane zapaženi su i kod osoba koje imaju klinički ispoljenu formu multiple skleroze. Preliminarna istraživanja su pokazala da polinezasićene masne kiseline omega-6, koje se nalaze u ribljem ulju, utiču na ublažavanje razvoja bolesti. Njihovo povoljno dejstvo se još više podstiče ako se uzimaju i masne kiseline omega-3. Međutim, ovi ohrabrujući rezultati zahtevaju potvrdu, odnosno, je proveriti ih u ispitivanjima koja uključuju veliki broj bolesnika i dugo vreme praćenja.

Imajući u vidu sve nabrojane činjenice, postavlja se pitanje, kako osoba koja ima multiplu sklerozu treba da se hrani? Potpuno isto kao i osoba koja nema ovu bolest.

Preporuke Svetske zdravstvene organizacije za zdravu ishranu

Zdrava ishrana je uslov za dobar kvalitet života i ima svoja pravila. Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, ona uključuje sledeće:

1. Upražnjavajte raznovrsnu ishranu, ali se trudite da namirnice biljnog porekla budu više zastupljene nego one životinjskog porekla.

2. Jedite hleb, žitarice, testenine, pirinač i krompir nekoliko puta dnevno.

3. Pojedite najmanje 400 grama svežeg voća i povrća dnevno, podeljeno u bar pet obroka.

4. Održavajte svoju telesnu težinu u preporučenim granicama (BMI – indeks telesne mase 20-25). I gojaznost i pothranjenost označavaju narušeno zdravlje.

5. Kontrolišite unos masti. One ne smeju da čine više od 30% energetskih potreba organizma. Zamenite zasićene masne kiseline nezasićenim, odnosno koristite ulja biljnog porekla.

6. Umesto masnog mesa zdravija su posna mesa, piletina, riba, ali ne zanemarite grašak i sočivo

7. Koristite mleko i mlečne proizvode (kefir, kiselo mleko,, jogurt i sir), ali sa minimalnim sadržajem masti (1%) i soli.

8. Izbegavajte slatkiše i napitke sa visokim sadržajem šećera. Koristite nerafinirani šećer kao zaslađivač.

9. Ne jedite jako usoljenu hranu. Dnevni unos kuhinjske soli ne treba da preže 6 grama.

10. Ako pijete alkohol, ograničite unos na 2 pića dnevno.

11. Pripremajte hranu na zdrav način. Kuvanje na pari ili pečenje može pomoći da se hrana dodatno oslobodi masnoće.

Nekoliko korisnih saveta za zdravu ishranu

Evo još nekoliko korisnih saveta:

1. Obavezno doručkujte!

2. Popijte voćni sok (najbolje od ceđenog voća) pre ili tokom doručka!

3. Ograničite veličinu svoje porcije. Neka one budu što manje, ali upražnjavajte bar pet obroka dnevno!

4. Koristite poslastice (na primer sladoled, kolače) sa niskim sadržajem masti ili bez masti. Ukus je isti!

5. Koristite voće. Ono ima prijatan ukus, daje osećaj sitosti i obezbeđuje energiju!

6. Kada morate da koristite «brzu» hranu, odlučite se za piletinu na žaru pre nego za sendvič s mesnim prerađevinama i masnim sirom!

Prezeto sa sajta www.multiplaskleroza.org.rs