Mala afta na sluzokoži unutrašnje strane usne

Uzrok afti danas nije poznat. Postoji niz teorija i nagađanja, od toga da je uzrok jedna vrsta bakterija pa do toga da se radi o genetski uslovljenoj pojavi. Ono što se sigurno zna je da postoje situacije koje pogoduju pojavi ove bolesti. Brojna klinička iskustva pokazuju da emocionalni stres, gastrointestinalni poremećaji (povećana ili smanjena kiselost želučanih sokova), nedostatak vitamina (posebno onih iz grupe B), hormonalni poremećaji (manjak estrogena kod žena), hronične bolesti koje dovode do pada imuniteta i alergija mogu imati značajnog uticaja u pojavi afti. Od ovog poremećaja pati veliki broj ljudi širom sveta, između 10-25% populacije. Bolest je češća među ljudima višeg socio-ekonomskog statusa, kod žena i osoba koje su pojačano izložene stresu. Čudno, ali izuzetno je retka kod pušača. Pojavi svake afte prethodi crvenilo i lagano pečenje tog dela sluzokože na kom se uskoro javlja mehurić ispunjen bistrom tečnošću. Zbog tankog pokrivača mehurić ubrzo puca, tečnost iz njega ističe, a na njegovom mestu ostaje ranica. Pri tome ostaju nervni završeci ostaju ne zaštićeni zbog čega su ranice izrazito osetljive na svaki nadražaj. Bol je posebno izražen ako se jede vruća ili jako začinjena hrana (kisela ili ljuta). Po pravilu afte se uvek pojavljuju na tzv. nefunkcionalnoj sluzokoži (sluzokoži obraza, podjezičnom prostoru), a vrlo retko na tzv. funkcionalnoj sluzokoži (desnima, tvrdom nepcu). Neretko se pojavljuju na jeziku, češće na bočnim stranama i na korenu jezika.

Afta na bočnoj strani jezika

Postoje tri oblika afti. Najčešće su tzv. male afte koje se javljaju kod 80 posto populacije. Samo ime kaže da su afte malene, traju od sedam do 14 dana. Kod nekih obolelih javljaju se kontinuirano tokom nekoliko uzastopnih meseci (stalno nastaju nova oštećenja). Sledeći oblik koji je ređi, javlja se u oko 10 posto slučajeva, karakteriše pojava velikih afti, većih od jednog centimetra. Često ih prati povišena temperatura. Zbog svoje veličine i dubljeg prodora u sluzokožu zarastanje je duže nego kod malih afti. Treći oblik karakteriše veliki broj sićušnih oštećenja koja se međusobno stapaju, izrazito su bolna jer nastaju na jako upaljenoj sluzokoži.

Terapijom je usmerena ka smanjenju bola primenom površinskih anestetika i smirivanju upale različitim medikamentima u stomatološkoj ordinaciji. Kod kuće se upala može smirivati ispiranjem čajevima (od kamilice, žalfije). Potrebno je održavati dobru higijenu usta, izbegavati pušenje, alkoholna pića i poželjno je uzimati vitamin B.

Kako etiologija afti nije poznata tako ne postoji ni sasvim efikasan lek niti način da se njihova pojava spreči.

Preuzeto sa sajta: http://tvojstomatolog.com/